Дуго очекивани хорор филм Човјек вук, римејк истоименог класика о вукодлаку из 1941. године, стигао је у биоскопе широм свијета.
Филм је режирао и написао Леигх Вханнелл за Универсал Пицтурес, а главне улоге тумаче Кристофер Абот, Џулија Гарнер и Матилда Фирт.
У Човјеку вуку, Абот игра породичног човјека Блејка, који живи у Сан Франциску са супругом Шарлот (Гарнер) и кћерком Гингер (Фирт). Након што његов отац изненада нестане, а Блејк наслиједи његову колибу која се налази у шуми Орегона, цијела породица одлази на путовање да побјегне од градске вреве. Али у Орегону сусрећу се лицем у лице са необичним створењем које је повриједило Блејка.
Док су забарикадирани у осамљеној кући, Блејк пролази кроз застрашујућу трансформацију, а Шарлот мора да одлучи да ли је безбједније да остане са њим или да побјегне са кћерком у шуму, гдје вријеба непозната опасност, преноси Б92.
Неки критичари су већ имали прилику да гледају Вукодлака и подијелили своје рецензије о филму.
Вукодлак тренутно има просјечну оцјену критичара од 57 одсто на Роттен Томатоес-у, на основу 82 рецензије.
Тај број је подложан промјенама са новим рецензијама, а рецензије гледалаца тренутно нису доступне с обзиром да се филм неће отворити у многим биоскопима до данас.
"То је застрашујући и интригантан филм о вукодлацима, усредсређен на Аботов импресиван наступ. Он је добро добио посао и даје све од себе, чак и више него што се очекивало", написао је критичар ТхеВрап-а Вилијам Бибијани.
Петер Дебруге из Вариети је у својој рецензији указао на један недостатак филма.
"Без обзира на његове предности или слабости, сваки филм о вукодлаку се на крају оцјењује на основу тога колико добро приказује трансформацију и ефекте створења. У том погледу, Вукодлак је нажалост подбацио."
Критичар Питер Бредшо из Гардијана је написао: "Филм почиње одличном уводном секвенцом и завршава се веома промишљеним завршним кадром, али све између је неозбиљно, лоше процијењено и досадно, са скицираном причом, осредњим протетским ефектима и претјераним... врхунска глума уплашених израза лица."
Дејвид Руни из Тхе Холливоод Репортер-а написао је у својој рецензији: "Ово није реинтерпретација на нивоу претходног уласка Леигх Вханнелл-а у свијет класичног хорора, Невидљиви човјек. Али свакако не недостаје интензитет и крв, а притом се истиче и динамичан учинак."
