Глумац Предраг Мики Манојловић изјавио је данас да је награда "Златни печат", која му је недавно уручена, стигла у право вријеме, односно док је и даље жив јер постоје награде које су постхумне и које више значе награди, него бићу ког нема.
Он је у изјави за Танјуг рекао да је прави показатељ истинског вредновања рада и талента чињеница да никада није куцао ни на једна врата ни у једној земљи јер су му филмови које је стварао у Југославији отворили многа врата, која су и дан данас отворена.
- Примајући награду "Златни печат" која ме ја заиста обрадовала, ја сам ишао редослиједом како смо сарађивали од Александра Ђорђевића па све до Горана Паскаљевића и Лордана Зафрановића. Да није било њих, било би мене наравно, али ништа не би било као што јесте да није било тих људи који су пратили глумиште Југославије, који су веома образовани и озбиљни креативци - навео је он и додао да сматра да је он једини глумац који је радио са свим редитељима "прашке школе".
Манојловић сматра да није било тог периода, не би било ни његове сарадње са свјетским умјетницима попут француског режисера Жан Жак Бенекса.
Говорећи о сарадњи са редитељем Лорданом Зафрановићем на филму "Дјеца Козаре", Манојловић је истакао да су зафрановићев "филмски рукопис" и његова естетика изузетно барокни и богати, због чега очекује да "Дјеца Козаре" буде позитивно изненађење и изузетан филм, за који се нада ће публика разумјети на прави начин.
