Све док клинци кришом буду палили цигарете, пили пиво, заљубљивали се, бунили и очајавали, док буде младости и сјећања на њу, све док нас буде, биће и Боре.
Који ће то клинац сједити на клупи уз највећу амбалажу јефтиног пића и слушати Јосипу Лисац или Амиру Медуњанин. Не, слушаће ”Кад сам био млад”. Слушаће и биће одушевљени како тамо неки лик пјева о свему ономе што он пролази.
На тој клупи ће се и заљубити, а на репертоару ће се убрзо наћи ”Ја сам се ложио на тебе”. Наравно, клиначки, па неће падати у Арсенове дубине или се заносити Шербеџијином поезијом. Слушаће Бору и његов помало безобразни, али разумљиви говор.
Заљубиће се и добиће педалу. Коме се то посрећило из прве. Ако га не пребаци на Шабана и тешку артиљерију, наставиће се Чорбом. Из љубави ће и даље пјевати Када падне ноћ. Писаће по улазима цитате из пјесме ”Једино моје”, ”Било је жена”. Послије ће бити заљубљен још више, али ће се убиједити да је кул и да је превазишао неостварену љубав. Тада ће услиједити други серијал попут ”Остаћу слободан”, ”Немој срећо, немој данас”, ”Волим жене”.
Е, кад га и ова лудница прође, тешку артиљерију Шабана и екипе има и Бора. Сјетиће се исте неузвраћене љубави и услиједиће серијал хитова албума ”Кост у грлу”. Почиње то са Ја сам још она иста будала, а завршава са Остани ђубре до краја. Још тежа прича ће му бити сљедећи албум. Ту ће га ударити меланхолична балада Два динара друже. Неће се саставити до новијих Бориних балада попут Минут са њом, Боже колико је волим, Отвори очи..
Таман послије кад почне да ломи који факултет да упише, заситиће се љубавне приче па ће га пребацити на бунтовничке страсти. Ту нема Бога нема правде, Како је лепо бити глуп, Јужна Африка 85, На Западу ништа ново, Ко о чему курва о поштењу. Свој врхунац наћи ће са пјесмом Погледај дом свој анђеле.
Простираће се око пунољетства још Чорбиних хитова, али све мање и мање. Тада ће Бору замијенити клубска музика. Цеце, Јеце, све легитимне и симпатичне, замијениће маторца који је прескочио добар дио живота док је пјевао о политици. Заборавио је оне приземне приче у којима је објашњавао животне ситнице.
Проћи ће године и године, Чорба ће скупљати прашину. А онда, јер је свијет мали, све оне ситне љубави из тинејџерских дана проћи ће у једном тренутку крај бившег пубертетлије. Удате, неудате, срећне, несрећне, какве год, вратиће му сјећање. Баш у правом тренутку када је Бора имао још нешто за рећи ванвременским хитовима ”Љубав овде више не станује” и ”Посљедња песма о теби”.
Након тога ће поново почети да елоцира успомене и да претура по најбољим рецептима. Вратиће се на први албум, па други, а онда ће више и заборавити на којем је. Тај циклус ће се понављати. Враћаће се Ђорђевић у циклусима до смрти. Ко се једном зарази тим вирусом, болестан је до краја живота.
Бора није умро, само неће више држати концерте.
