„Ујко, знаш да ти је Снуп Дог мазнуо пјесму." Тако је Зденко Радета, клавијатуриста београдске џез-рок групе 37°Ц, ненадано од сестрића сазнао да су дијелови његове ствари „Изморени путник" из 1979. неовлашћено искоришћени у пјесми на којој гостује популарни амерички репер.
Ријеч је о нумери „180 Days" америчког продуцента Херија Фрауда и репера Куренсија.
„Узели су ми снимак без дозволе. Да су питали, договорили бисмо се, али нису", каже Радета за ББЦ на српском.
На сајту америчке организације за заштиту ауторских права Broadcast Music, Inc. (BMI), као аутори су наведени Калвин Бродус (Снуп Дог), Шанте Френклин (Куренси) и Рори Вилијам Квикгли (Хери Фрауд).
Име Зденка Радете, творца пјесме која је узета за инструменталну подлогу, такозвану матрицу, није наведено нигдје.
Судски вјештак Огњен Узелац каже да је „Изморени путник" искоришћена тако што су дијелови фонограма пјесме (звучног снимка) „измијењени и инкорпорисани" у фонограм „180 Days".
„Како је фонограм звучни запис интерпретације ауторског музичког дијела, на наведени начин је дошло до повреде читавог низа ауторског и сродних права", каже Узелац, који је радио вјештачење пјесме, за ББЦ на српском.
На питања ББЦ новинара упућена Снуп Догу да ли је упознат да је туђа музика коришћена у пјесми на којој гостује, као и зашто оригинални аутор није контактиран, нити потписан, до објављивања текста амерички репер није одговорио.
Одговор није стигао ни од организације БМИ која тренутно има комплетан удио у овој пјесми, односно сав приход од емитовања и јавног саопштавања иде пријављеним лицима у организацији.
Изморени путник и 180 дана
Пјесма „Изморени путник" београдске групе 37°Ц, на којој гостује пјевачица Беби Дол, снимљена је у Гусбери студију у Лондону љета 1979.
На званичну објаву, као и остатак материјала, чекала је до 2017. када је изашао албум „Сидарта" за београдску издавачку кућу Дисцом.
Три године касније свјетлост дана је угледао и „The Director's Cut", албум Херија Фрауда и Куренсија, на коме је пјесма „180 Days", више од 300.000 пута преслушана на Јутјубу и 400.000 на стриминг сервису Спотифај.
Њену музичку подлогу чине четири исјечена дијела композиције Зденка Радете коме нарочито смета реченица с почетка пјесме коју на шпанском изговара женски глас - la musica de Harry Fraud (музика Херија Фрауда).
„То ме посебно нервира, како може да буде његова музика?
„Све су то моје ноте, ја сам компоновао и музика је моја, не његова", говори револтирано београдски композитор.
Лука Новаковић, власник издавачке куће Дисцом, урадио је и музичко вјештачење пјесме.
Из оригинала су, каже, узета четири сегмента до 10 секунди - са вокалом, гитаром и синтисајзером.
„Није вршена никаква посебна интервенција осим што је фреквенцијски висина тона подигнута, а оригинални темпо повећан са 128.3 на 149.9 БПМ-а (откуцаја по минуту)", објашњава Новаковић.
Његова дискографска кућа такође није потписана на БМИ сајту, већ су као издавачи наведене три америчке етикете, односно паблишери - компаније које заступају права аутора, додаје.
„У сваком смислу, они имају апсолутну материјалну корист од искоришћавања дјела - продајом носача звука и емитовањем, а могу и да лиценцирају материјал за потребе филма."
Радета каже да је још по повратку из Лондона, снимљени материјал „заштитио у СОКОЈ-у", тадашњем Савезу организација композитора Југославије, сада организацији музичких аутора Србије.
„Питања коришћења музичких дјела, како иностраних, тако и домаћих аутора, у случајевима када је за то неопходна непосредна сагласност аутора спадају у питања која се тичу индивидуалног остваривања права, која нису у надлежности Сокоја", кажу из ове организације за ББЦ на српском.
Нису надлежни, додају, ни у случају употребе нечијег дјела без потписа аутора, јер то спада у домен повреде моралних ауторских права.
Ако нема споразумног рјешења, аутори могу да се обрате суду и заштите властита права.
Снимци групе 37°Ц су пријављени и заштићени и у Организацији произвођача фонограма Србије (ОПФС).
Читав низ повријеђених права
Овиме су повријеђена морална и имовинска права аутора, извођача и произвођача фонограма, указује Узелац.
„Повријеђено је Зденково искључиво ауторско морално право на признање ауторства, на назначење имена и на заштиту интегритета дјела.
„Затим искључиво ауторско имовинско право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, аранжирање и другу измјену свог дјела", објашњава судски вјештак Вишег и Привредног суда у Београду за посебну област ауторско право специјализован за дискографију.
Између осталог, повријеђена су „искључива морална и имовинска права интерпретатора" - групе 37°Ц, да „буду признати као такви, да се супротставе измјени и искоришћавању њихове интерпретације", као и да „забране или дозволе умножавање и стављање у промет снимка".
Узелац наводи и да је, такође, повријеђено „искључиво право произвођача фонограма 'Изморени путник' да другоме забрани или дозволи умножавање и стављање у промет, као и интерактивно чињење доступним јавности њиховог фонограма".
Носилац ауторског права и произвођач фонограма је Зденко Радета, као и носилац фонограмских права, уз Дисцом, издавача и заступника.
Расположиви правни алати
До рјешења проблема се може доћи споразумно или тужбом пред домаћим или страним судовима, будући да су закони о ауторским и сродним правима на међународном нивоу „прилично усаглашени".
Ако се у поступку пред домаћим судом докаже стварна штета, она ће имати исти ефекат на америчке ауторе као да је утврђена пред америчким судом, каже Узелац.
„Разлика је у такозваној законској штети, односно износу штете прописане законом за случај повреде права намјерно или грубом непажњом", објашњава.
Ови износи су у Америци, због величине тржишта и снаге економије, значајно већи него у Србији, додаје.
„Није питање могућност остваривања правне заштите у САД, већ њене исплативости."
Од оваквих повреда је тешко заштити се, па се „рјешавање проблема најчешће своди на санацију посљедица", каже Узелац.
Аутор би предуприједио проблем када би сопствено дјело регистровао у америчком Заводу за ауторска права (Цопyригхт Оффице), чиме би запрећена законска штета била знатно већа од евентуалне накнаде штете, објашњава судски вјештак.
Сходно томе, „нереално је очекивати за највећи број музичара и њихових дела", да предузму „тако ефикасну заштиту", а и регистрација дјела у Америци подразумева одређене трошкове.
Амерички суд као могућност
Поступак пред судовима у Сједињеним Државама, уз ангажовање америчког адвоката који би радио на проценат вриједности предмета, најприхватљивије је рјешење и за Новаковића и Радету.
Новаковић каже да су већ контактирали америчког адвоката који им је потврдио да би случај био „много једноставнији и лакши за рјешавање" да су композиција и снимак пријављени у америчком Заводу за ауторска права.
„Да смо то учинили могли бисмо да тражимо законску одштету која би у овом случају била 300.000 долара за снимак и композицију", тврди Новаковић.
Законска одштета у Америци коју одређује суд креће се од 750 до 30.000 долара.
Ако је дошло до случајног кршења ауторских права износ је до 200 долара, а уколико је повреда начињена намерно до 150.000 долара.
Будући да пјесма није регистрована у Америци, морала би да се „утврди стварна штета настала повредом ових права", која може да буде знатно нижа од трошкова адвоката.
„Ово је потпуно чист случај, ту је повреда јасна.
„Евентуална нагодба са Снупом и екипом имала би неког смисла", сматра Новаковић.
Опција је и покретање парнице пред домаћим судовима, те ангажовање америчког адвоката по доношењу пресуде.
„Али ако добијеш пресуду у Београду, не постоји начин како да америчком грађанину наплатиш нанијету штету", каже Новаковић.
Случај пјесме 'Не зна се ко си'
Амерички извођачи неовлашћено су користили и дијелове пјесме групе КИМ „Не зна се ко си", тврди аутор и лидер бенда Кире Митрев.
Више од четири деценије стара југословенска џез-фанк ствар послужила је као музичка подлога у пјесми „Loose Change" продуцента Алкемиста и репера Ерла Светшерта.
„'Ајде што узимају, али да ме барем пријаве, па да добијем нешто од тога као аутор комплетне музике, аранжмана и лидер бенда", резигнирано говори Митрев за ББЦ на српском.
Да му је „музика покрадена" сазнао је случајно од обожавалаца, који су му послали америчку реп пјесму из 2021, преслушану на Јутјубу скоро два милиона пута, док је на Спотифају тај број далеко већи - више од 54 милиона.
На сајтовима Америчког друштва композитора, аутора и издавача (American Society Of Composers, Authors And Publishers - ASCAP) и организације БМИ, као аутори пјесме потписани су Алан Маманни Тим Кегоситсајл .
Удио је половичан, што значи да се цјелокупни приход који емитовање пјесме доноси расподјељује на два једнака дијела организацијама, односно њиховим пријављеним лицима.
Постоји и инструментална верзија „Loose Change" коју самостално потписује Алан Маман (Алкемист).
Име оригиналног аутора музике, Кирета Митрева, не помиње се нигде, као ни група КИМ и назив песме са албума „Не, заиста журим", објављене 1981. за београдски ПГП РТБ.
ББЦ новинар је покушао да ступи у контакт са продуцентом Алкемистом, као и америчким организацијама БМИ и АСЦАП, али до објављивања текста одговори нису стигли.
Митрев се прије неколико година обратио и СОКОЈ-у, који је са проблемом упознао сестринску, америчку организацију БМИ, али до разрешења спора није дошло до данас.
„Они су немоћни, иако су имали вољу да се тиме баве и добијали одговоре да ништа конкретно није урађено", говори Силвана Деловска Митрев, Киретова супруга и певачица групе КИМ, за ББЦ на српском.
Савјетовани су и да нађу специјализованог адвоката у Америци да води спор, али за такав подухват је потребно доста новца.
„Једино рјешење" је наплата процента од добијене парнице.
„Закључак је да је музичарима препуштено да се сами сналазе, немају никакву заштиту", каже Силвана.
Митрев је аутор и хитова „Фрка" и „Љуби ме брзо журим", које су обрадили састав Нипплепеопле и продуцент СевдахБАБY, док је још неколико страних извођача, без дозволе, користило његову пјесму „Терај по своме".
Исконски принципи семпловања
Једна од главни карактеристика реп музике, „ДНК хип хопа", управо је семпловање - коришћење туђих аудио записа, у властитим пјесмама, за инструменталну подлогу (матрицу).
Међутим и ту треба поштовати одређена правила.
„Постоје јасни умјетнички, стилски принципи који су спречавали да се краду велики дијелови постојећих композиција и практично штитили семпловане ауторе, односно битмејкерима (ауторима инструментала) налагали да од тих записа створе ново, аутентично умјетничко дјело", објашњава стручњак за хип хоп, ди-џеј и репер Предраг Вукчевић (Беге Фанк), за ББЦ на српском.
Неовлашћено коришћење туђе музике „у естетском и креативном смислу, осудила би и већина битмејкера из златног доба хип хопа" од средине 1980-их до средине 1990-их, сматра он.
Семпловање је тада, у пракси, значило да се од различитих извођача засебно преузму, на примјер, бубањ, дувачка линија и бас дионица, и да се онда све то уклопи у нову цјелину.
Ови „исконски принципи" су махом напуштени под притиском музичке индустрије 1990-их, када је почело учестало семпловање велики дјиелова туђих пјесама, односно мелодија.
Познати примјер је песма „'ll Be Missing You", америчког репера Дидија (тада Паф Деди) из 1997. где је искоришћен читав део великог хита „Every Breath You Take" групе Полис.
Ауторска права су овдје и те како регулисана, па тако Шон Комбс, недавно оптужен за бројна сексуална злостављања, плаћа 5.000 долара дневно фронтмену енглеског састава Стингу, што је објавио на друштвеној мрежи Икс.
Џеј Зи награђен за пјесму музичара црногорског поријекла, Кендрик Ламар зајмио од Словенаца
Поред негативних примјера, забиљежено је и пар успјешних сарадњи.
Тако је у песми „Duckworth." из 2017. познатог америчког репера Кендрика Ламара семплована композиција „Остави траг" џез-рок групе Септембер из Љубљане.
Јанез Бончина, творац пјесме и гитариста југословенског састава из 1970-их, каже да је све почело дописивањем и распитивањем ко је аутор, да би се напосљетку дошло до договора и уговора.
„Вјероватно се базен тих јужноамеричких и других семплова испразнио, па су открили 'Југу', да ту има доста соул и фанк ствари, које су се стварале 1970-их, а међу њима и Септембар", говори Бенч, како гласи надимак овог музичара, за ББЦ на српском.
Пјесма „Остави траг" је прво објављена 1974. на самосталном албуму „Мајко земљо" Тихомира Попа Асановића, будућег клавијатуристе Септембра, такође укљученог у комуникацију, а отпјевала ју је Јосипа Лисац.
Чувени музичар Адолф Дадо Топић написао је текст за ову пјесму која се двије године касније појавила и на албуму „Задња авантура" групе Септембар.
Иницијални контакт са оригиналним ауторима успоставио је продуцент 9тх Wондер, да би касније сазнали да је у питању пјесма за Кендрика Ламара.
Увидјевши да се ради о „крупном залогају", Бончина је „коресподенцију званичним путем предао његовој издавачкој кући Ника рекордс".
Послије вишеструке размјене порука и уговора, постигли су договор на обострану корист, па сада на БМИ сајту, поред многих других имена, пише и Јанез Бончина, Дадо Топић (текстописац) и Петар Угрин (пјевач).
Накнаде и приходи од тантијема редовно пристижу, а престало је и неовлашћено коришћење његових пјесама што је раније био чест случај, каже Бончина.
А порасло је и интересовање за стваралаштво групе Септембар јер је Ламарова пјесма посредно помогла да се широм свијета чује за југословенски бенд.
Успјешна сарадња забиљежена је и између америчког репера Џеј Зија и Јанка Ниловића, мултиинструменталисте и музичара црногорског поријекла који годинама живи у Француској.
У питању је семпл из Ниловићеве џез-фанк композиције „In The Space", с краја 1960-их, искоришћен 2009. у пјесми „Д.О.А (Death of Autotune)" њујоршког репера.
Ниловић каже да је Шон Картер, како гласи право име репера, вјероватно његову пјесму пронашао на Јутјубу, позвао га и тражио дозволу за семпловање, што је старији колега прихватио.
Двојица умјетника су потом потписали уговор, а Американац је за ту пјесму добио Греми награду.
„Џеј Зи је био један од првих корисника мојих пјесама, да би их послије тога одмах многи други извођачи семпловали, више од 50", задовољно закључује Ниловић, за ББЦ на српском.
.webp)
