Биле су сестре рођене, из околине Аквилеје.

Кад је цар Диоклецијан био у Аквилеји наредио је да се погуби знаменити духовник Хрисогон. У то вријеме неки стари презвитер Зоил имао је виђење којим му се откри, гдје се налази тијело Хрисогоново несахрањено.

Пожури старац, нађе тијело мучениково, положи га у сандук и држаше у свом дому. Тридесети дан послије тога јави му се свети Хрисогон и извјести га, да ће у току девет дана оне три дјевојке мученички пострадати, а да ће и он у том времену преставити се.

Исто то виде и Анастасија Узорешителница, која бјеше пошла за својим учитељем Хрисогоном. И заиста послије 9 дана и старац Зоил престави се, а оне три сестре бејаху изведене на суд пред цара.

Цар савјетоваше свјете дјевојке, да се поклоне идолима, но оне све отказаше и исповедише своју тврду вјеру у Христа.

Ирина рече цару, како је глупо клањати се стварима од камена и дрвета, које су поручене, за погођену цену, да се направе рукама каквог смртног човјека. Разјарен цар баци их у тамницу.

Када је цар пошао у Македонију, поведоше за њим све робове и сужне, међу којима и ове три свете. Даде их цар неком војводи Дулкитију на истјазање. Овај војвода распаљен мрачном страшћу, хтједе да оскрнави дјевице, но када хтједе ући к њима у тамницу, у вријеме када се оне молише Богу, њему се узе памет, те нападе на црне котлове и лонце испред врата да грли и љуби, те тако сав оде гарав и црн.

Чувши цар за овај случај нареди, да да други војвода Сисиније, предузме суђење овим сестрама. Послије тешког истјазања судија осуди прве две сестре на сажежење, а Ирину задржа још неко вријеме надајући се, да ће је моћи оскврнити.

Но, када посла Ирину по војницима у блудилиште, анђели Божји спасоше ову чисту дјевицу, вратише војнике а њу изведоше на једно брдо. Сутрадан изађе војвода с војницима ка томе брду, но не могавши се успјети, нареди, те Ирину стрелама устрелише. Света Анастасија прикупи сва три тела на једно мјесто и чесно сахрани.

Све чесно пострадаше за Христа Цара и Господа око 304 год.

Пратите нас и путем Вибера