У Хашанима ће данас бити обиљежено 40 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најчитанијих српских писаца.
Након полагања вијенаца испред Спомен-школе, планиран је наставак програма и књижевни час код Спомен-куће "Башта сљезове боје".
Обиљежавању ће присуствовати и министарка просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић.
Спомен-плоча Бранку Ћопићу поводом обиљежавања 40 година од његове смрти биће данас откривена на улазу Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци а на иницијативу Друштва учитеља Републике Српске.
Српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и умјетности, надахнути приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја који је писао свјежим, сочним и сликовитим језиком, рођен је 1. јануара 1915. године.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату учествовао од 1941. године.
Ћопић је почео да пише још као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата објавио је збирке приповједака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци". Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, те ведрином и виталношћу духа.
Написао је већи број књига за дјецу, међу којим су: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину" (поезија), "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство" (приче), "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће" (збирке пјесама).
То као да је наговијестило његово самоубиство 1984. године у Београду. Остала Ћопићева дјела су: "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива" (романи), "Роса на бајонетима", "Сурова школа" и "Доживљаји Николетине Бурсаћа" (збирке приповједака).