Археолози у Турској пронашли су остатке хљеба, који датира из 6.600. године прије Христа.
Увелико уништена структура пећи пронађена је у подручју званом "Мекан 66", гдје се налазе куће од блатне цигле, на археолошком налазишту "Чаталхујук" у јужној турској покрајини Коња.
У извјештају турског "Центра за истраживање и примјену историје и технологије Универзитета Некметин Ербакан наводи се да су око пећи археолози пронашли пшеницу, јечам, сјеменке грашка и округле, "сунђерасте" остатке величине длана.
Анализе су утврдиле да је органски остатак 8.600 година стар, некувани, ферментисани хљеб.
- Можемо рећи да је ово откриће у Чаталхујуку најстарији хљеб на свијету - рекао је за Анадолију археолог Али Умут Туркан, вођа ископавања и ванредни професор на Универзитета Анадоли у Турској.
- То је мања верзија векне хљеба. Има прст утиснут у средину, није печен, већ је ферментисан и са скробовима у себи остао је до данас. Не постоји сличан примјер нечег таквог - додао је он.
Биолог Салих Кавак, предавач на Универзитету "Газиантеп" у Турској рекао је да су слике скенирајућег електронског микроскопа показале ваздушне просторе у узорку, као и да је уочавање зрнаца скроба било јасан доказ да се ради о хљебу.
Он је додао да су анализе откриле хемикалије пронађене у биљкама и показатеље ферментације. Умијешали су се брашно и вода, а хљеб је био припремљен поред пећи и држан неко вријеме.
- То је узбудљиво откриће за Турску и свијет - рекао је Кавак.
