Велики дијелови свјетских океана постали су тамнији у посљедње двије деценије, наводе истраживачи који страхују да ће овај тренд имати озбиљан утицај на морски живот широм свијета, пише Гардијан.
Сателитски подаци и нумеричко моделовање показали су да је више од петине свјетских океана потамнило између 2003. и 2022. године, чиме се смањио појас воде у којем може да опстане живот који зависи од сунчеве и мјесечеве свјетлости.
Тај ефекат је уочен на 75 милиона квадратних километара океана, што одговара укупној копненој површини Европе, Африке, Кине и Сјеверне Америке заједно и нарушава горњи слој воде у којем живи 90 одсто морских врста, преноси Танјуг.
Томас Дејвис, стручњак за очување морског екосистема са Универзитета у Плимуту, рекао је да су открића "озбиљан разлог за забринутост", са потенцијално тешким посљедицама по морске екосистеме, глобални риболов и кључни циклус угљеника и хранљивих материја у океанима.
Већина морског живота успијева у фотичким зонама свјетских океана, површинским слојевима кроз које пролази довољно свјетлости да би организми могли да је искористе.
Иако сунчева свјетлост може да допре и до једног километра испод површине, у пракси је мало свјетлости испод 200 метара.
У овом горњем слоју воде налазе се микроскопски организми слични биљкама, познати као фитопланктон, који врше фотосинтезу. Ови организми представљају основу готово свих морских ланаца исхране и производе скоро половину кисеоника на планети.
Многе рибе, морски сисари и друге животиње лове, хране се и размножавају у топлијим водама фотичких зона, гдје има највише хране.
Упркос општем тамњењу, око 10 одсто океана, односно 37 милиона квадратних километара, постало је свјетлије у посљедњих 20 година, показује истраживање.
На примјер, уз западну обалу Ирске веома велико подручје океана је посвијетлило, али је даље од обале потамнило.
