Потопљена "пирамида" у Јапану могла би да промијени све што смо до сада мислили да знамо о древном свијету.
На само 25 метара испод нивоа мора, у близини острва Рјукју у Јапану, налази се мистериозни објекат познат као Јонагуни споменик, који и даље збуњује и фасцинира истраживаче још од открића 1986. године, пише Дејли Мејл.
Ова огромна структура са оштрим, правилним степеницама висока је око 27 метара и делује као да је потпуно израђена од камена, што многе наводи да вјерују да је дјело људских руку.
Уочен шести океан који се полако појављује
Међутим, испитивања стене показују да је стара више од 10.000 година, што значи да, уколико је нека цивилизација заиста изградила ову пирамиду, то би се десило прије него што је регион био потопљен – прије више од 12.000 година, наводи Дејли Мејл.
То би је ставило далеко у прошлост у односу на већину познатих древних грађевина, укључујући египатске пирамиде и Стоунхенџ.
Данас се сматра да су људи почели да граде велике грађевине попут храмова и пирамида тек са развојем пољопривреде, прије око 12.000 година.
Ако је, међутим, нека напредна цивилизација већ тада градила огромне степенасте пирамиде, то би могло заувијек да промијени историју и укаже на постојање још једног изгубљеног људског народа – попут мита о Атлантиди.
"Јапанска Атлантида"
Заправо, Јонагуни споменик често називају "јапанском Атлантидом", али скептици и даље оспоравају теорију да је ова структура дјело човјека.
Споменик Јонагуни открили су рониоци прије скоро 40 година, око 100 километара источно од Тајвана.
Иако скептици тврде да је у питању природна стијена, споменик има облик пирамиде са невјероватно правилним степеницама које дјелују као да су исклесане.
Ова локација недавно је доспела у жижу јавности након дебате међу научницима у популарном подкасту Џо Рогана.
Природна формација или дјело људских руку?
Писац и истраживач изгубљених цивилизација Грејем Хенкок и археолог Флинт Дибл расправљали су о пореклу Јонагуни споменика. Дибл је тврдио да не види ништа што би указивало на људску изградњу.
"Видио сам много чудних природних формација и овдје не видим ништа што ме подсјећа на људску архитектуру", рекао је Дибл.
"Запањујуће ми је да ти то видиш као чисту природу, Флинт, али изгледа да ми једноставно имамо потпуно различите очи", одговорио је Хенкок.
Он је додао да фотографије са роњења јасно показују лукове, мегалите, степенице, терасе и чак исклесано "лице" у камену – све назнаке да су људи можда заиста били градитељи.
Ако је споменик заиста саградила нека мистериозна цивилизација прије више од 10.000 година, он би се придружио све већој листи загонетних структура које никако није требало да је било могуће саградити у то вријеме.
Отприлике из истог периода потиче и чувена грађевина Göbekli Tepe у Турској, коју многи виде као доказ изгубљених цивилизација.
Пешчаре плоче споменика Јонагуни убиједиле су многе истраживаче да је једна напредна цивилизација заиста изградила пирамиду прије краја последњег леденог доба.
Слично као Јонагуни, и структура Гунунг Паданг у Индонезији могла би да потиче из још старијег периода.
Гунунг Паданг, коју су поново открили холандски истраживачи 1890. године, сматра се најстаријом пирамидом на свијету. Истраживања показују да се мегалит дубине око 30 метара, сакривен унутар вулканског брда, датира на више од 16.000 година.
Године 2023. научници су изјавили да та структура мења досадашње схватање о томе колико су заправо биле "примитивне" ловачко-сакупљачке заједнице – откривајући стварне инжењерске способности древних цивилизација.
Према др Масаакију Кимури, научнику који је тестирао узорке пјешчара, случај "Јапанске Атлантиде" је и даље отворен. Он је утврдио да стијене потичу из периода старијег од 10.000 година, када је та област још увијек била копно.
Студије показују да су на врхунцу посљедњег леденог доба, прије око 20.000 година, нивои мора били за око 120 метара нижи него данас.
Ипак, 1999. године, др Роберт Шок са Бостонског универзитета покушао је да обори теорију о Атлантиди у Пацифику, тврдећи да геолошки докази указују да је Јонагуни природна формација.
Он је примијетио да споменик дијели карактеристике са другим оближњим стенским формацијама и да се налази у сеизмички активној зони, што значи да су пукотине и равне површине само резултат природног распуцавања пјешчара.
"Када људи виде фотографије Јонагуни споменика, често им због правилности линија и углова дјелује као да је вјештачка творевина", написао је Шок.
Такође је додао да су стијене прекривене слојевима морског живота током вијекова, што додатно доприноси илузији правилности и уједначености.
"Мислим да ову структуру треба сматрати претежно природном док се не појаве нови докази који би указали на супротно. Али, ни у ком случају не сматрам да је случај затворен", закључио је Шок.
(б92)
