Године 1997, мистериозни звук познат као "Блуп" одјекивао је дубинама океана, изазивајући нагађања о свом поријеклу.
За звук су многи рекли да је нешто најјезивије што су икада чули.
Научници Националне океанографске и атмосферске управе (НОАА) САД-а су, постављајући хидрофоне ближе Антарктику, несвјесно открили да Блуп потиче од пуцања ледењака Антарктика.
Ова открића су потврдила сумње научника, истичући да најгласнији звук икад забиљежен под водом није резултат подводних војних вјежби или бића из дубина, већ природни звук леда који пуца на јужном дијелу Земље.
Нови подаци такође показују да слични звукови настају од ледењака и данас, освјетљавајући још један аспект фасцинантне симфоније Антарктика.
Открића у Антарктику, прикупљена између 2005. и 2010. године, потврдила су оно што су многи научници од почетка сумњали.
Океанограф Крис Фокс из НОАА рекао је Ричарду Стенгеру на Си Ен Ену већ 2001. године да мисли да би Блуп вјероватно могао потицати од комада леда који се одламају у Антарктику, и био је у праву, преноси "Сајенс Алерт".
До 2012. године, сеизмолог Роберт Дзиак рекао је Вирдовом Јану Стидману да хидрофони НОАА-е ухвате десетине хиљада звукова попут Блупа у океану сваке године, пише "Клик".
