Магнетно поље Земље драматично се преокренуло прије отприлике 40.000 година. Овај преокрет сада можемо доживјети као застрашујуће звучно хучање, интерпретиран из података прикупљених мисијом сателита "Сворм" Европске свемирске агенције.
Комбинујући податке са сателита с доказима о помјерању линија магнетног поља на Земљи, европски геонаучници су мапирали такозвани Лашампов догађај и представили га користећи природне звукове попут црекетања дрвета и ударања стијена. Резултујућа компилација са Техничког универзитета Данске и Њемачког истраживачког центра за геонауке нешто је што никада прије нисте чули.
Магнетно поље Земље, које генеришу вртложно течно метално језгро наше планете, протеже се десетине до стотине хиљада километара у свемир, штитећи нас од атмосферских честица које би могле уништити нашу атмосферу. У свом тренутном оријентисању, линије магнетног поља чине затворене петље које су усмјерене од југа према сјеверу изнад површине планете, а затим од сјевера према југу дубоко унутар ње.
Ипак, с времена на вријеме, поље насумично мијења свој поларитет. Ако би се то поново догодило данас, наши компаси који показују према сјеверу указивали би на Јужни пол.
Посљедњи такав катаклизмичан догађај догодио се прије отприлике 41.000 година, остављајући траг у Лашамповим лавама у Француској. Како је поље ослабило на само 5 одсто своје тренутне снаге, процес реверзије омогућио је већи пролаз космичких зрака у Земљину атмосферу.
Лед и морски седимент чувају изотопске потписе ове повишене соларне бомбардујуће активности, а нивои изотопа берилија-10 удвостручиле су се током Лашамповог догађаја, према студији објављеној почетком ове године.
Ови измијењени атоми настају када космички зраци реагују с нашом атмосфером, јонизирајући зрак и уништавајући озонски слој. С обзиром на то да би глобалне климатске промјене могле бити посљедица, претпоставља се да су изумирање аустралијске мегафауне, као и промјене у људској употреби пећина, могли бити повезани с тим догађајем.
"Разумијевање ових екстремних догађаја важно је за њихову могућу појаву у будућности, прогнозе свемирске климе и процјену њихових ефеката на околину и Земљин систем", објаснила је геофизичар Сања Пановска из Њемачког истраживачког центра за геонауке.
Лашампова реверзија трајала је 250 година и остала у том неуобичајеном положају око 440 година. У највише, Земљино магнетно поље могло је задржати само 25 одсто своје тренутне снаге док је сјеверна поларитет дрифтала према југу.
Недавни аномалични подаци о магнетном пољу, попут слабљења над Атлантским океаном, поставили су питања о могућој надолазећој реверзији данас, али недавна истраживања сугеришу да ове аномалије нису искључиво повезане с реверзијама, пише "Сајенс Алерт", који је овај звук назвао "незаборавни хорор".
Јужноатлантска аномалија, међутим, излаже сателите у том подручју вишим нивоима зрачења.
Од 2013. године, ЕСА-ина "Сворм" консталација мјери магнетне сигнале из Земљине језгре, плашта, коре, океана, јоносфере и магнетосфере како бисмо боље разумјели геомагнетно поље наше планете и предвидјели његове флуктуације.
