Усамљеност има дубок утицај на квалитет сна, конкретно на учесталост и интензитет ноћних мора, показују истраживања. Студија коју је спровео Колин Хесе са Универзитета Орегон у сарадњи са истраживачима са Универзитета у Аризони, Универзитета у Тампи и Универзитета Витворт, открива како усамљеност може значајно нарушити сан и ментално здравље, пише Neuroscience news.
У свом истраживању, које је објављено у часопису Journal of Psychology, Хесе и сарадници пронашли су да усамљеност доводи до повећане учесталости кошмара, што се може повезати са стресом, размишљањем (тј. сталним бригама и анксиозношћу) и хиперузбуђењем, стањем у којем је особа изузетно будна и фокусирана. Ови фактори заједно чине да ноћне море постају чешће и интензивније код особа које су усамљеније.
Еволутивна теорија коју истраживачи цитирају у свом раду тврди да су људи еволуирали да доживљавају стрес и хиперузбуђеност када су усамљени као начин да се сигнализује потреба за социјалном повезаношћу. Ова теорија сугерише да осјећај припадности није само социјална жеља, већ кључан елемент за преживљавање људи.
- Личне везе су заиста основна људска потреба. Када потребе за снажним везама нису задовољене, људи пате физички, ментално и социјално – напомиње Хесе.
Један од кључних налаза студије је да је усамљеност повезана са озбиљним здравственим ризицима. Према извјештају америчког главног хирурга, усамљеност може повећати ризик од срчаних болести за 29%, можданог удара за 32%, као и ризик од развоја деменције за 50% код старијих одраслих особа. Такође, усамљеност је повезана са више од 60% повећањем ризика од преране смрти. Ови статистички подаци наглашавају значај истраживања усамљености и њених ефеката на здравље.
Занимљиво је да се истраживање ослања на анкете које су обухватале више од 1.600 одраслих особа у САД-у, у распону од 18 до 81 године. Ови резултати показују корелацију између усамљености и ноћних мора, али Хесе наглашава да је потребно даље истраживање како би се утврдила узрочност и потенцијалне интервенције.
- Квалитетан сан је кључан за когнитивне функције, регулацију расположења, метаболизам и многе друге аспекте добробити здравља - рекао је Хесе.
Ова истраживања сугеришу да би адресирање усамљености могло помоћи у побољшању квалитета сна и општег здравља. Иако је још увијек прерано говорити о специфичним интервенцијама, Хесе сматра да је могуће да би третирање усамљености могло смањити искуства ноћних мора, што би требало истражити у будућим клиничким студијама.
Као додатак, важно је напоменути да су поремећаји спавања, према подацима Sleep Foundation, присутни код између 50 милиона и 70 милиона Американаца, што додатно истиче потребу за истраживањем фактора који могу утицати на квалитет сна, као што је усамљеност.
Све у свему, ово истраживање освјетљава важну везу између социјалне изолације и поремећаја спавања, наглашавајући потребу за проналажењем начина за побољшање социјалних веза и смањење усамљености како би се унапредила квалитета сна и опште здравље.
(Телеграф)
