Европа се суочава са новом пријетњом по природну равнотежу инвазивном врстом стршљена поријеклом из југоисточне Азије.
Азијски стршљен (Веспа велутина), познат по својој агресивности и прождрљивости, шири се западном Европом и представља озбиљну опасност за популације опрашивача, нарочито пчела, које су кључне за функционисање екосистема и производњу хране, преноси Агроклуб.
Омиљени плијен – пчеле
Истраживање које су спровели научници са Универзитета Ексетер у Великој Британији доноси забрињавајуће податке.
Анализом цријевног садржаја више од 1.500 ларви азијског стршљена, методом дубинског секвенцирања, откривено је да су се храниле са више од 1.400 различитих врста инсеката – међу којима су бројне врсте опрашивача.
Од педесет најчешће идентификованих врста плијена, чак 43 су инсекти који се хране нектаром, укључујући и европску медоносну пчелу (Апис меллифера) и двије врсте бумбара.
Њихов нестанак могао би имати катастрофалне посљедице – без опрашивача, биљке не могу да се размножавају, што доводи до поремећаја у снабдјевању храном и потенцијалног колапса екосистема.
Научници упозоравају да се азијски стршљен брзо прилагођава – избор плијена варира у зависности од сезоне и доступности, што га чини посебно опасним предатором. Његово присуство већ је потврђено широм западне Европе, а стручњаци позивају на хитну реакцију.
Научници позивају на акцију
„Вријеме истиче – потребна је заједничка акција“, поручују научници и апелују на грађане, посебно на вртларе и пчеларе, да науче да препознају азијског стршљена и пријаве свако уочено гнијездо надлежним службама.
Подсјећају и на познату Ајнштајнову изреку: „Ако пчеле нестану са Земље, човјеку преостаје још четири године живота.“ Иако је изјава симболична, порука је јасна – без пчела нема будућности ни за човјечанство.