Совјетска свемирска летјелица Космос 482, тешка око 500 килограма, пашће на Земљу 9. или 10. маја, потврдила је руска свемирска агенција Роскосмос.
Међутим, они наводе да је мала вјероватноћа да ће сонда лансирана 1972. направити штету на нашој планети.
"Према балистичким прорачунима Космос 482 би требало да уђе у густе слојеве атмосфере 9. или 10. маја. Пречник уређаја је око метар, маса је мања од 500 кг, што је скоро шест пута мање од масе спуштајућег возила Сојуз, у којем се посада враћа на Земљу са Међународне свемирске станице", наводи се у саопштењу.
Where will the failed Soviet spacecraft Kosmos 482 land when it crashes back to Earth in the coming week? Most major cities are in the potential crash zone — but the odds of a direct strike are extremely slim. https://t.co/KGTNG2LH19
— Live Science (@LiveScience) May 6, 2025
Путању летјелице прати и руска и страна опрема за праћење, а координате тачке уласка летјелице у атмосферу се усавршавају како се орбита смањује, преносе РИА Новости.
Како је саопштио Роскосмос, у близу Земљине орбите налазе се хиљаде половних свемирских летјелица, а прошле године, 1.981 свемирских објеката природног и вјештачког поријекла ушло је у атмосферу.
"У ствари, пет објеката пада на Земљу сваког дана, сваки седми тежи је од 500 килограма. Можемо их посматрати ноћу у облику "звијезда падалица". Случајеви материјалне штете су изоловани. Нема жртава међу људима", навео је Роскосмос у саопштењу.
Космос 482 лансиран је 31. марта 1972. Летјелица је требало да стигне до Венере и буде дио сличне мисије као Венера 8, која је полетјела 4 дана прије ње. Међутим, због проблема са ракетним погоном остала је у Земљиној орбити, у којој се налази од тада. Први дијелови летјелице пали су назад на Земљу 3. априла 1972, и то на Нови Зеланд.
Како су научници раније објашњавали, постоји опасност да је штит на летјелици, прављен да издржи густу атмосферу Венере, опстао и да би могао да помогне да Космос 482 не сагори у атмосфери, што би онда могло бити опасно.
Летјелица би могла да падне скоро било гдје, па и на Србију, а према неким прорачунима безбједни су само дијелови сјеверно од 52 степена сјеверне географске ширине и јужно од 52 степена јужне географске ширине.
.webp)
.webp)
