Комарци, које људи вијековима доживљавају искључиво као досадне, а неријетко и смртоносне наметнике, могли би имати неочекивану улогу у развоју напредних технологија.
Њихове изразито осјетљиве антене способне су прецизно препознати одређене звукове чак и у бучним окружењима.
Тим научника са Универзитета Пурду (Цест Лафајет, Индијана, САД) објавили су студију у склопу које су проучавали тај феномен како би пронашли инспирацију за развој звучно изолационих материјала и напредних сензора.
Користећи микроскопију и ЦТ скенирање, анализирали су антене двије врста комараца – египатског комарца (Аедес аегyпти) и Уранотаениа лови. Открили су сложене структуре оптимизоване за детекцију звука.
Корист у тренуцима кризе
Мужјаци египатског комарца користе своје антене за препознавање звука крила женки како би их пронашли ради парења, док женке другопоменуте помоћу слуха идентификују звукове жаба, на којима се хране како би осигурале потребне храњиве материје за полагање јаја.
Антене комараца састоје се од главног сегмента – флагелума – и секундарног дијела који садржи Џонстонов орган – најсложенији познати орган у инсеката за механичку стимулацију.
Вибрације у флагелуму преносе се у електричне сигнале, који затим путују до мозга.
Кориштењем компјутерских модела, тим је открио да антене мужјака египатског комарца најјаче реагују на звук крила женки, док женке Уранотаениа лови највише реагују на позиве жаба, посебно врсте Дриопyтес гратиосис.
Резултати студије могли би довести до развоја сензора који прецизно филтрирају звукове у бучним окружењима, попут градске вреве или природних катастрофа.
"У тренуцима кризе – попут потреса или других катастрофа – ти сензори могу бити непроцјењиви, брзо откривајући слабе сигнале помоћи и усмјеравајући спасилачке тимове", објашњава инжењер Пабло Д. Заватиери.
Тренутно се израђују 3Д модели антена различитих величина и материјала како би се тестирала њихова ефикасност у различитим примјенама.
