Чикунгуња вирусно обољење је инфективно обољење из групе зооноза, које се на људе преноси убодом зараженог комарца.
Ријеч чикунгуња значи "оно што се савија", алузија на положај пацијената који пате. Чикунгуња вирус први пут је изолован и идентификован у Танзанији 1953. године.
Чикунгуња вирус је РНА вирус, туп алфавирус из породице Тогавиридае, којој још припада и тип Рубивирус. Ова група има преко 32 представника, а детерминисани су у зависности да ли су преносници само људи или и сисари, птице и инсекти, објавио је Градски завод за јавно здравље Београд.
Чикунгуња вирус је проузроковао бројне епидемије у Африци и Азији. У 2005 - 2006. дошло је до велике епидемије у Индијском океану. Увезени случајеви регистровани су у Азији, Аустралији, САД, Канади и континенталној Европи.
Ризик од ширења вируса чикунгуња у земље ЕУ је висок због могућности уласка вируса преко заражених путника, присуства компетентних вектора у многим земљама (посебно око обале Средоземног мора) и осјетљивости становништва.
Људи су главни извор или резервоар чикунгуња вируса. Међутим, у Африци природни домаћини овог вируса су и дивљи примати које су имали убод комараци Аедес који живе у шуми.
Грозницу преносе комарци
Главни вектор грознице Чикунгуње је комарац рода Аедес, првенствено Аедес аегипти и Аедес албопицтус, двије врсте које такође могу пренијети друге вирусе које преносе комарци, укључујући вирус денга. Ови комарци су активни током дана. Обје врсте комараца убадају на отвореном, али Аедес аегипти ће се лако хранити и у затвореном простору.
Аедес аегипти није у стању да прође зимску дијапаузу - јаја, и то стога у извјесној мјери ограничава њихову способност да се настањују у сјеверније регионе са умјереном климом. Међутим, могу се настанити у регионима Европе који показују влажну суптропску климу (дијелови земаља Медитерана и Црног мора).
Аедес албопицтус се недавно проширио на нове регионе и ово ширење још увијек траје. Поријеклом из југоисточне Азије, колонизовао је и тропске и умјерене регионе. Тренутно је настањен у најмање 11 европских земаља, првенствено дуж обале Средоземног мора.
Како се преноси вирус?
Преношење инфекције на људе натаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених људи или дивљих примата, пише Градски завод за јавно здравље Београд.
Пренос са мајке на дијете забиљежен је код жена које су развиле болест у посљедњој недјељи прије порођаја. Нема доказа да се вирус преноси путем мајчиног млијека.
Није регистрован пренос чикунгуња вируса трансфузијом крви и трансплантацијом,
Симптоми чикунгуња вируса
Симптоми болести настају 1 до 14 дана након убода зараженог комарца, у просјеку од 3-7 дана.
У зависности од области гдје се обољење јавља у опсегу од 17% до преко 40%, код заражених особа инфекција протиче асимптоматски (без испољених симптома болести).
Болест се карактерише:
- наглом појавом грознице и језе
- главобоље
- мијалгије (болови у мишићима)
- мучнине
- фотофобије (осјетљивост на свјетло)
- онеспособљавајућих болова у зглобовима
- петехијалног (тачкастог) или макулопапулозног осипа (промјене у текстури и боји коже).
Акутна фаза траје око 10 дана. Типичан клинички знак болести је артралгија (бол у зглобовима), обично симетрична, али су описане и неуролошке, хеморагијске и очне манифестације.
Хронична фаза болести, коју карактерише понављајући бол у зглобовима, погађа углавном 30-40% заражених. У неким случајевима може трајати годинама.
Опште компликације су ријетке и укључују миокардитис (запаљење срчаног мишића), хепатитис (запаљење ткива јетре) и очне и неуролошке поремећаје.
Упркос томе што се сматра болешћу која није смртоносна, јако ријетко се могу регистровати смртни исходи од ове болести.
Ово су ризичне групе пацијената
Осјетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 65 година и оне које имају придружене болести, као и бебе током посљедње 2 недјеље интраутериног живота, имају већи ризик за настанак тежег облика болести, наводи Градски завод за јавно здравље Београд.
Код старијих особа, болови у зглобовима могу довести до синдрома хроничног реуматоидног артритиса. Менингоенцефалитис (запаљење можданих овојница и мозга) погађа првенствено новорођенчад.
Једном када се особа опорави од инфекције чикунгуња, вјероватно ће имати доживотни имунитет против накнадних инфекција вирусом чикунгуње.
Како се идентификује вирус?
Чикунгуња вирус се може идентификовати коришћењем техника нуклеинске киселине/геномске амплификације или изолације вируса током прве недјеље болести. Серолошка дијагноза се може поставити детекцијом специфичних ИгМ антитела у узорку серума од 4-5 дана од почетка болести.
Специфична антитијела ИгМ могу постојати много мјесеци, посебно код пацијената са дуготрајном артралгијом (боловима у зглобовима).
Пријављене су серолошке унакрсне реакције између блиско повезаних алфавируса.
Како се лијечи чикунгуња вирус?
Тренутно не постоји вакцина за превенцију или лијек за лијечење Чикунгуња вирусног обољења.
Одмор, узимање течности и лијекови против болова могу ублажити неке симптоме ове болести.
Мјере превенције
Опште мере превенције су:
- Најефикаснији начин превенције је спријечити убод комарца.
- Избјегавати излагање комарцима у вријеме њихове највеће активности, у сумрак и зору.
- Избјегавати подручја са великим бројем инсеката (шуме, мочваре и др.).
- Приликом боравка у природи и на отвореном користити средства (репеленте) која одбијају инсекте, на откривеним дијеловима тијела.
- Носити одјећу која покрива руке и ноге.
- У циљу смањења броја комараца у затвореном простору користити заштитне мреже на прозорима и заштитна средства (препарате) у виду таблета, течности и слично.
- Смањење броја комараца на отвореном, гдје се ради, игра или борави, постиже се исушивањем извора стајаће воде која је потребна за све фазе развоја комараца и елиминисањем мјеста на која се склањају комарци (на тај начин смањује се број мјеста на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недјељно треба испразнити воду из посуда за цвијеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради, лименки, украсних базена и др. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се накупља стајаћа вода.
