Професор Брајан Кокс, физичар са Универзитета у Манчестеру, у склопу "БББ" документарца "Чуда универзума" објаснио је да ће крај живота планете Земље догодити након што осјети посљедице које ће се десити на Сунцу.
Наиме, рекао је да ће земља постајати све топлија и да ће десити посљедњи лијеп дан на Земљи, а послије тога живот на њој више неће бити могућ. Како је рекао "Сунце ће порасти до те мјере да ће испунити цијели хоризонт. Постаће црвени џин - посљедња фаза у његовом животу".
Научници кажу да ће свемир нестати за 100 билиона година.
Међутим, према њиховим тврдњама, пут ка том тренутку биће обиљежен дугим, постепеним блиједењем, а не изненадним завршетком.
Тренутно живимо у Стелиферној ери, периоду формирања звијезда који је започетк око милион година након Великог праска и трајаће приближно 100 билиона година.
Током овог периода, звијезде се континуирано формирају фузијом водоника, освјетљавајући космос. Ипак, универзум располаже ограниченом количином водоника, и како звијезде буду трошиле те резерве, процес стварања нових звијезда ће се постепено успоравати док потпуно не престане. Масивне звијезде прве ће експлодирати као супернове, остављајући за собом звјездане остатке попут неутронских звијезда, бијелих патуљака и црних рупа.
На крају, чак ће и најмање звијезде, попут црвених патуљака, нестати након трилиона година, и универзум какав познајемо—освијетљен звјезданом свјетлошћу—престати да постоји. Међутим, то не значи да ће свемир бити потпуно лишен активности.
Звјездани остаци ће и даље благо свјетлети, а неке планете ће вјероватно наставити да орбитирају око мртвих звијезда, док ће "лутајуће" планете без својих звијезда наставити да пролазе кроз мрачни, празни космос.
Галаксије ће се, под утицајем убрзаног ширења свемира узрокованог тамном енергијом, толико удаљити једна од друге да ће чак и сусједне галаксије постати недостижне и невидљиве, прелазећи преко космичког хоризонта.
Иако тренутна старост свемира од 13,8 милијарди година дјелује дуго, у поређењу са његовом будућношћу, ми још увијек живимо у космичкој зори, са незамисливо дугим периодом времена који нас чека прије коначног мрака, преноси "Нова".
