Бљесак муње у близини Сјеверног пола покренуо је нова питања о убрзаним промјенама наше климе.
Овај необични догађај забиљежен је у августу 2019. године, када су се атмосферски услови поклопили на начин који је до тада ријетко ко могао да замисли.
Научници су регистровали чак 342 атмосферска пражњења, од чега је 122 потекло из само једне олује која се кретала преко леда и приближила Сјеверном полу на око 43 километра.
Тим истраживача предвођен Џијанћиом Џенгом са Универзитета за науку и технологију Кине утврдио је да је овај неуобичајени догађај директно повезан са продором неуобичајено топлог ваздуха.
Топлота покреће олује на Арктику
Температуре на крајњем сјеверу расту брже од глобалног просјека, отварајући врата за доток влаге у области које су некада биле претежно суве и ледене. Масивни таласи топлог ваздуха из нижих географских ширина све чешће улазе у поларне предјеле, стварајући услове за формирање олуја.
Иако ледене плоче и даље доминирају овим регионима, атмосфера изнад њих више није константно ледена као раније.
Олујни облаци формирани високо изнад леда
Научнике је изненадило то да се облак формирао на висини од око 1,6 километара изнад површине леда, што се коси са типичним обрасцем развоја олуја ближе тлу.
"Ова олуја није оно што обично виђамо на Арктику," изјавио је Џенг. Олуја се формирала када је топли, влажни ваздух био потиснут нагоре изнад хладнијег слоја ваздуха који је приањао уз ледену површину.
Судар топлог и хладног ваздуха
Истраживачи су утврдили да је фронтални систем подигао топли, влажни ваздух изнад хладног ваздушног клина на површини, што је створило нестабилно окружење погодно за формирање грмљавинских облака.
Користећи ЕРА5 реанализиране метеоролошке податке, научници су реконструисали кретање ваздушних маса и механизме који су довели до настанка овог необичног временског догађаја.
Праћење муња близу Сјеверног пола
Путању олује забиљежила је Свјетска мрежа за лоцирање муња (WWLLN), глобални систем сензора који прати муње путем радио-таласа. Ова мрежа забиљежила је најсјевернији удар муње икада, само 43 километра од Сјеверног пола, потврђујући колико далеко могу да продру овакви неуобичајени временски системи.
Без оваквих мрежа, догађаји попут овог могли би остати незабиљежени у удаљеним дијеловима планете.
Шта ово значи за будуће прогнозе?
"Како температуре настављају да расту, могли бисмо очекивати све више грмљавинских олуја у областима гдје су оне некада биле изузетно ријетке", изјавио је Баохуа Рен, један од аутора студије.
Промјене у поларној клими могле би натјерати метеорологе да прилагоде моделе прогнозирања времена. Учесталост олуја, број муња и обрасци временских услова могли би се значајно промијенити.
Шире посљедице климатских промјена
Промјене на Арктику често имају глобални утицај. Варијације у покривености морским ледом, обрасцима вјетрова и струјама у океанима могу изазвати посљедице које допиру до средњих географских ширина и мијењају сезонске временске обрасце.
Неки стручњаци изражавају забринутост да би учесталије муње у високим географским ширинама могле угрозити дивље животиње или пореметити поморске руте. Такође, постоји могућност да би учестале олује могле утицати и на понашање виших слојева атмосфере, мада су за тачне прогнозе потребна додатна истраживања.
Муње као знак промјена
Муње представљају јасан знак озбиљне атмосферске нестабилности. Да би дошло до формирања муње, неопходне су јаке узлазне струје и одвајање електричних набоја унутар облака – услови који су у хладним и сувим регионима попут Арктика традиционално ријетки.
Појава муње близу Сјеверног пола јасно показује да се локални енергетски баланс мијења, а самим тим и традиционална правила понашања арктичке атмосфере.
Екстремни поларни догађаји пред нама
Научници сматрају да ће будуће експедиције и посматрачке мисије помоћи у бољем разумијевању како влажан ваздух може изазвати овакве неуобичајене олује у екстремним условима.
Посебно је важно истаћи потенцијалне посљедице по локалне заједнице – за људе који зависе од стабилног леда за лов и путовања, чешће олује и мекши терен могли би представљати озбиљан изазов.
