Ново истраживање са Сиднејског универзитета расвјетљава како корона вируси наступају у популацијама слијепих мишева, фокусирајући се на младе слијепе мишеве као жаришта инфекција и коинфекција које можда покрећу виралну еволуцију.
Анализирајући хиљаде узорака током три године, научници су открили да су млади слијепи мишеви често домаћини мултиплим корона вирусима истовремено - дајући увид у реалном времену у могући начин настанка нових сојева.
Млади слијепи мишеви инфицирани мултиплим вирусима могли би бити природни инкубатори за будуће варијанте корона вируса.
Ови налази, са вирусима који не инфицирају људе, обезбјеђују моћан модел за предвиђање како би опасне варијанте једном могле прећи у људе, нарочито зато што притисци животне средине доводе слијепе мишеве ближе људским стаништима.
Слијепи мишеви су корисни за наше екосистеме и привреду, али - пошто уништење станишта и притисци животне средине смањују њихову удаљеност од људи - може доћи до ризика од болести.
Истраживање представља приступ антиципирању наступа корона вируса. Откривено је да су млади слијепи мишеви инфицирани чешће и да би могли бити главни извор преласка вируса у друге врсте. Студија такође открива динамику корона вируса који циркулишу међу аустралијским слијепим мишевима, а који не представљају познату опасност по људе.
Ендемични у популацијама слијепих мишева, већина корона вируса не инфицира људе. Кад се то деси, као у случају САРС-а, ковида-19 и МЕРС-а, обично се преносе од слијепих мишева путем неке посредне животиње домаћина.
„Корона вируси углавном нису велики проблем за слијепе мишеве. Међутим, могу да се понашају другачије ако пређу у нову врсту“, каже др Алисон Пил из Школе за ветеринарску науку.
Истраживачи су током три године сакупили више од 2.500 узорака измета, путем којег слијепи мишеви расијавају корона вирусе. Узорци су узети од црних летећих лисица и сивоглавих летећих лисица са пет локација широм источне обале Аустралије.
Тестирање је показало да су корона вируси најприсутнији у младим слијепим мишевима у периоду између марта и јула, кад се приближавају зрелости. Тај налаз је био досљедан током трогодишње студије. Нарочито се истицала висока пропорција слијепих мишева инфицираних мултиплим корона вирусима истовремено.
„Били смо изненађени високом стопом коинфекција међу јувенилним и скоро одраслим слијепим мишевима. Коинфекција представља прилику да једна ћелија постане инфицирана мултиплим вирусима, што је значајан природни прекурзор генерације нових сојева“, каже др Пил.
Шест детектованих корона вируса били су нобековируси, поткласа вируса који не прелазе на људе. Три су била нова. Били су корисни за анализу јер представљају минималан ризик за људе, али су еволуциони рођаци сарбековируса, вируса налик САРС-у који су склонији преласку на друге врсте. Разумијевање еволуције нобековируса даје парелелне увиде у еволуцију опаснијих корона вируса.
„Безбједно смо пратили како и кад су корона вируси циркулисали природно у популацијама слијепих мишева. Користили смо геномику да пратимо инфекције индивидуалних животиња. Резултати дају модел за разумијевање појаве корона вируса и будућих ризика у популацијама слијепих мишева широм свијета. Фокусирајући се на коинфекције младих слијепих мишева током извјесних периода, истраживачи могу боље предвидјети природну еволуцију и појаву опаснијих корона вируса прије него што постану ризик по здравље људи“, кажу научници.
Даље истраживање је потребно да би се разумјело зашто су млади слијепи мишеви подложнији инфекцији и коинфекцији. Можда је разлог то што њихови имуносистеми још нису потпуно развијени или стрес са којим су суочени у потрази за партнером први пут, каже др Пил.
Промјена животне средине такође може бити фактор. Ранија истраживања о другим вирусима показала су да губитак животне средине због доласка људских популација и недостатка хране може изазвати стрес код слијепих мишева који нарушава њихов имунитет и чини их подложним инфекцијама.
Истраживање је почело 2020. године, у току пандемије ковида-19. Базирало се на ранијем раду о ширењу вируса Хендра, који такође долази од слијепих мишева.
"Овај обим и дубина података у истраживању о вирусима су ријетки, чак и код људских вируса“, каже др Пил.
Сакупљање узорака од индивидуалних слијепих мишева и испод њихових боравишта, као и праћење индивидуалних сојева широм више локација и година, обезбјеђује јаку основу за истраживање улоге стреса усљед животне средине на развој корона вируса.
