Занимљив сателитски снимак открио је „мрље“ од органског материјала како се ковитлају дуж пољске обале Балтичког мора. У тренутку кад је настао снимак, састав ових џиновских вртлога био је непознат, али је око 5 година касније откривено од чега су, пише LiveScience.
Сателитски снимци су још 2000. почели да показују присуство раније непознатих, скоро невидљивих органских мрља у Гдањском заливу. Ипак, право је изненађење било када су се вртлози 2018. простирали на више од 210 километара од обале.
Снимци су анализирани у лажним бојама, како би се истакле таласне дужине мистериозне супстанце, па копно изгледа црвено.
Научници у почетку нису били сигурни од чега су ове мрље. Формирале су сличне обрасце као цветање фотосинтетичких алги које вјетар и океанске струје ковитлају преко површине океана. Међутим, таква цвјетања су обично јасно видљива голим оком на већини сателитских фотографија.
Yup, it’s allergy season. 🌼🌲
— NASA Earth (@NASAEarth) May 1, 2023
Pine pollen floating on the currents and waves is responsible for these patterns in the Baltic Sea, taken by the @esa Sentinel-2A satellite in May 2018. https://t.co/YKGEPm6vvH pic.twitter.com/XXAgH9H5hE
Неки истраживачи су касније предложили да би материјал могао да буде „морска слуз“ — љигава супстанца коју производе неки планктони, а која се може лијепити за чамце и дуж обале. Међутим, локално становништво никада није пријавило било какве појаве морске слузи у том подручју.
Али током студије из 2023. године о овим мрљама, истраживачи су коначно схватили од чега су сачињене – од полена дрвећа.
Даља анализа свјетлости која се одбијала од мрља потврдила је ову хипотезу.
Борови су најчешће дрвеће у Пољској, чине чак 60 одсто шума у тој земљи. Претходна истраживања су већ показала да полен ових стабала може завршити у Балтичком мору. Али до студије из 2023. године није било назнака да се то дешава у тако великој мјери.
Због високог садржаја органског угљеника у полену, истраживачи вјерују да су потребне додатне студије како би се у потпуности процијенила улога коју он игра у морским екосистемима широм свијета.
(Телеграф Наука/LiveScience)
.webp)
