ASKAP J1832-0911 шокира астрономе! Овај мистериозни објекат у Млијечном путу емитује радио таласе и рендгенске зраке
У пространству Млијечног пута, астрономи су открили небеско тијело које се понаша као ниједно до сада виђено, нудећи нове трагове о поријеклу нове класе енигматских објеката. Назван ASKAP J1832-0911, овај објекат периодично емитује снажне импулсе радио таласа и, што је најизненађујуће, рендгенске таласе, представљајући научној заједници интригантну загонетку која би могла да промијени наше разумијевање еволуције звијезда или чак укаже на нову физику.
Неочекивано откриће двоструких сигнала
ASKAP J1832-0911 је први пут примијећен захваљујући подацима које је прикупио радио-телескоп SKA Pathfinder (ASKAP) , који се налази на традиционалној земљи народа Ваџари у Аустралији. Објекат је показивао редовне варијације у интензитету својих радио таласа, са циклусом од приближно 44 минута – сваки импулс је трајао око два минута. Ово га сврстава у категорију „дугопериодичних радио-транзијената“ (ЛПТ), класе објеката откривених тек 2022. године, чије су периодичне промјене хиљадама пута дуже од оних код пулсара.
Право изненађење је дошло када је тим астронома, предвођен др. Зитенг (Енди) Ванг са Универзитета Кертин у Перту, у Аустралији, одлучио је да провјери податке са НАСА-ине рендгенске опсерваторије Чандра . Срећном коинциденцијом, Чандра је истовремено посматрао исти дио неба. „Откриће да ASKAP J1832-0911 такође емитује рендгенске таласе било је као проналажење игле у пласту сијена“, рекао је др Ванг. Чандра је потврдила да објекат такође емитује рендгенске таласе у истом циклусу од 44 минута, што је први пут да је такав рендгенски сигнал забиљежен са једног ЛПТ-а. Научници су такође примијетили да је објекат драматично смањио интензитет радио и рендгенских емисија током периода од шест мјесеци, што је комбинација понашања каква никада раније није виђена у нашој галаксији.
Космички чудак
Природа ASKAP J1832-0911, који се налази око 15.000 свјетлосних година од Земље унутар наше галаксије, остаје непозната. „Овај објекат је другачији од свега што смо раније видјели“, нагласио је др Ванг. Истраживачки тим сматра да је мало вјероватно да је у питању типичан пулсар (брзо ротирајућа неутронска звијезда) или неутронска звијезда која привлачи материјал са звијезде пратиоца, јер се својства не поклапају са типичним интензитетима радио и рендгенских сигнала таквих објеката.
Једна могућност је да је у питању магнетар – неутронска звијезда са изузетно јаким магнетним пољем, стара више од пола милиона година. Међутим, неке карактеристике, попут свијетле и промјенљиве радио емисије, тешко је објаснити код релативно старог магнетара. Друга хипотеза укључује бијелог патуљка, остатак звијезде мале масе на крају њене еволуције, у бинарном систему са звијездом пратиоцем. Али такав сценарио би захтијевао најјаче магнетно поље икада забиљежено за бијелог патуљка у нашој галаксији – милијарде пута јаче од Земљиног. Мигел А. Перез-Торес, истраживач на Институту за астрофизику Андалузије (IAA-CSIC), истиче: „Објекат је хиљадама пута свијетлији него што се очекивало на основу његове ротације, што нас приморава да преиспитамо неке физичке моделе.“
Иако се чини да се ASKAP J1832-0911 налази унутар остатака супернове на небу, тим је закључио да је ова близина вјероватно случајност. Занимљиво је да је други тим независно открио овај извор користећи радио-телескоп ДАоченг и објавио свој рад истог дана када и др Ванг, али без података о рендгенским таласима.
Невероватно откриће
Откриће да ЛПТ може истовремено да емитује и радио таласе и високоенергетске рендгенске таласе пружа кључни траг, јер свака теорија о његовом поријеклу мора да објасни обје врсте емисија. „Откриће једног таквог објекта указује на постојање многих других. Откриће његове пролазне рендгенске емисије отвара нове увиде у њихову мистериозну природу“, рекао је професор Нанда Реа из Института за свемирске науке (ICE-CSIC).
Мајкл Коули, астроном са Универзитета у Квинсленду који није био укључен у истраживање, сугерише да ЛПТ можда не представљају јединствен феномен, већ нову категорију објеката дефинисаних понашањем, а не заједничким поријеклом. Проучавање таквих екстремних објеката са изузетно јаким магнетним пољима могло би помоћи научницима да боље разумију понашање материје у условима које не можемо поновити на Земљи. Стјуарт Рајдер, астроном са Универзитета Маквори, вјерује да би разумијевање овог екстремног магнетизма могло чак допринијети напретку ка чистој енергији нуклеарне фузије.
ASKAP J1832-0911 остаје фасцинантна космичка мистерија. Даља посматрања комбинацијом радио и рендгенских телескопа биће кључна за откривање више ових објеката и коначно откривање њихове праве природе. Како је др Ванг закључио, „Ово откриће би могло да укаже на нову врсту физике или нове моделе звијездане еволуције“, отварајући узбудљиве нове хоризонте у астрономији.
.webp)
