Свједочимо невјероватним научним открићима захваљујући телескопима који посматрају невидљиве таласе свјетлости и откривају мистерије свемира сакривене вијековима. Како ти инструменти функционишу и који се од њих сматра најмоћнијим?
Васиона је пуна непознаница, а телескопи нам омогућавају да продремо дубље у њене тајне него икада раније. Неки телескопи су бољи од других, омогућавајући да уочимо удаљене звијезде и галаксије и да истражујемо екстремне појаве као што су црне рупе. У том домену, за који телескоп се сматра да је најобухватнији и колико може да види у свемиру?
Одговор неће изненадити оне који прате научне вијести: тренутно најмоћнији телескоп је Џејмс Веб, лансиран у децембру 2021. године, осмишљен да детектује инфрацрвене и блиске инфрацрвене таласне дужине - дијелове електромагнетног спектра невидљиве људском оку, али који се могу осјетити као топлота.
Његов претходник и ''рођак'', телескоп Хабл, углавном је био прилагођен за откривање свјетлости видљивог спектра и ултравиолетног зрачења - таласне дужине коју често емитују младе звијезде. У свемиру, многи објекти не производе или не одбијају довољно светлости у видљивом спектру да би могли да се виде голим оком или детектују са велике удаљености. Инфрацрвена свјетлост, међутим, има толико дуге таласне дужине да је лакше уочљива са огромних раздаљина. Дуге таласне дужине чак могу да прођу кроз облаке прашине, што их чини посебно занимљивим за астрономе који желе да завире у најдубље дијелове свемира.
Чак ни моћни нови телескоп Вера К. Рубин, који је недавно активиран у Чилеу, не може да види тако далеко у свемир, јер мора да се носи са препрекама попут свемирске прашине.
Када је свемир настао, био је сажет у врућу масу честица (протона, неутрона и електрона). Како се ширио и хладио, прве звијезде и галаксије почеле су да се формирају. Најраније од тих објеката које можемо да видимо данас старе су око 13,7 милијарди година - што је само нешто више од стотинак милиона година након Великог праска.
''Телескоп Џејмс Веб показао се способним да види чак 98 одсто уназад до самог Великог праска. То превазилази надања и очекивања већине нас'', наглашавају професори.
Како телескоп Џејмс Веб види тако далеко
Велики дио моћи телескопа Џејмс Веб потиче од његовог великог примарног огледала. То примарно огледало има пречник од 6,5 метара, што му даје укупну површину за прикупљање свјетлости од преко 25 квадратних метара. Опремљен је детекторима инфрацрвеног зрачења, који су распоређени тако да апсорбују свјетлост коју преусмјеравају његова велика огледала. С друге стране, Земљина атмосфера ствара посебне проблеме за телескопе на тлу. Ти проблеми укључују свјетлосно загађење и ''атмосферску турбуленцију'', односно насумичне покрете ваздуха, пише ''Live Science''.
Овај телескоп је доказао да може да завири дубље у свемир од Хабла, који је видeо 13,4 милијарде година уназад.
Иако је тренутно шампион у дубоком проучавању наше космичке прошлости, ривали су на помолу. Кина гради свемирски телескоп који користи технологију која ће му омогућити да ухвати више свјетлосних фреквенција него Џејс Веб, што ће му омогућити да прикупи више информација из космоса, преноси РТ Балкан.