Крајем 20. вијека и преласком у 21. вијек, свијет се суочио са феноменом познатим као проблем Y2К или Миленијумска буба.
То је био потенцијални компјутерски проблем у вези са приказивањем године у софтверским системима.
Проблем је настао из чињенице да су многи софтверски системи и базе података користили двоцифрени формат за приказ година (нпр. 99 за 1999. годину). Ако би се година промијенила у 2000, ови системи би "00" могли да тумаче као 1900. То је отворило могућност бројних грешака у функционалности рачунарских система, од финансијских трансакција до система управљања енергијом, ваздухопловством и телекомуникацијама, преноси "Индекс".
Страх је био да ће рачунари који се ослањају на тачне датуме престати да раде или да почну да погрешно израчунавају важне податке, што би могло да изазове распрострањене поремећаје у различитим секторима. Овај потенцијални проблем постао је познат као Y2К грешка или Y2К вирус.
Говорило се и о смаку свијета
Страхови око проблема Y2К постали су интензивни током касних 1990-их. Медији су извијестили о могућности озбиљних посљедица, укључујући поремећаје у финансијском сектору, као што су проблеми са обрадом плаћања, банковним рачунима и финансијским трансакцијама.
Постојала је и бојазан да ће системи контроле лета и системи авиона отказати и да би електрична мрежа могла да доживи велике нестанке струје. Државне услуге, као што су здравствени, безбједносни и социјални системи, такође су сматрани угроженим, као и индустријски системи за аутоматизацију производње, водоснабдијевање и телекомуникације.
Владе, корпорације и организације широм свијета потрошиле су милијарде долара на идентификацију и рјешавање потенцијалних проблема. Формирани су тимови инжењера и ИТ стручњака да прегледају и модификују софтверске кодове како би се обезбиједило правилно функционисање система након преласка на нову годину.
А онда је услиједила поноћ…
Када је сат откуцао поноћ 1. јануара 2000. године, прелазак у нови миленијум прошао је углавном без већих проблема. На глобалном нивоу забиљежене су само мање техничке потешкоће које нису имале значајнији утицај.
На примјер, у Јапану су неке машине за продају карата привремено престале да раде, а пријављени су мањи проблеми у неким медицинским уређајима и финансијским системима који су захтијевали прилагођавање. Међутим, ниједан од апокалиптичних сценарија се није остварио. Већина система је наставила да ради без сметњи, захваљујући опсежним припремама које су довеле до ове тачке.
Потрошене су милијарде да се ништа не догоди. И то је био велики успјех
Постоје два главна разлога зашто проблем Y2К није изазвао распрострањене поремећаје. Први је био озбиљан приступ влада и компанија које су уложиле значајна средства у рјешавање проблема, при чему је већина потенцијалних грешака исправљена прије него што је 2000. година кренула даље.
Други разлог је био преувеличавање проблема, пошто многи системи заправо нису били зависни од датума или су већ били дизајнирани да подрже промјену на нову годину.
Y2К грешка оставила је важне лекције за ИТ индустрију и глобалну заједницу. Повећала је свијест о зависности друштва од технологије и важности правовременог планирања и превенције потенцијалних проблема.
Такође је истакао потребу за стандардизацијом софтверских система и бољом комуникацијом између индустрија. Иако многи критикују припреме као претјеране, неколико историчара и ИТ стручњака је закључило да је управо овај превентивни рад спријечио потенцијалну кризу.
Y2К је био подсјетник на важност улагања у технолошку безбједност и проактивног рјешавања потенцијалних пријетњи. Иако су предвиђања катастрофе била преувеличана, опсежне припреме показале су вриједност ишчекивања и сарадње на глобалном нивоу. Данас се на феномен Y2К гледа као на примјер успјешне превенције глобалног техничког проблема.
