Грчки филозофи Питагора и Парменид из шестог и петог вијека прије нове ере изнијели су теорију о Земљином лоптастом облику, док је Аристотел већ око 350. године прије нове ере формулисао конкретне научне доказе о Земљином кружном облику.
Први доказ је кружна сјенка коју Земља баца на Мјесец приликом његовог помрачења (када се Земља налази између Мјесеца и Сунца), а други је доказ о помјерању и повећавању хоризонта с висином.
Грчки астроном Еудокс још у првој половини петог вијека прије нове ере изнио је као доказ за Земљин лоптасти облик промјене у положају сазвијежђа на небу, изнад хоризонта, приликом путовања у правцу сјевер–југ и обрнуто, преноси "Политикин магазин".