Током експедиције "Ансин Експедишнс", истраживачи су успјели снимити првог живог примјерка врсте целаканта у индонезијском архипелагу Малуку.
Ријеч је о врсти познатој као "риба диносаур", за коју се дуго вјеровало да је изумрла прије више од 70 милиона година.
Ово откриће представља значајан корак за науку и очување морских екосистема, јер је први пут документован сусрет с индонезијским целакантом у његовом природном станишту, на дубини од 145 метара испод површине мора.
Угрожена врста
Целаканти су познати као "живи фосили". Фосили ове групе риба датирају више од 400 милиона година уназад, много прије појаве диносаура. Сматрало се да су изумрли све до 1938. године, када је живи примјерак пронађен код обале Јужне Африке. Тај догађај означен је као једно од највећих открића биологије 20. вијека.
Данас су познате само двије врсте живих целаканата: једна из западног Индијског океана и друга из Индонезије. Обје су на црвеном попису ИУЦН-а – западноиндијски целакант је "критично угрожен“, док је индонезијски "рањив".
Снимке које је забиљежио ронилац и истраживач Алексис Шапуи представљају историјски тренутак, јер је први пут забиљежен живи индонезијски целакант у свом природном окружењу. Експедиција је користила напредне системе за дисање како би ронила на дубинама већим од 120 метара, а само опажање трајало је неколико минута, након чега су услиједили сати декомпресије.
Кључно откриће
Ово откриће потврђује постојање одговарајућих станишта за целаканте у источним водама Индонезије и указује на могућу ширу распрострањеност ове врсте него што се раније претпостављало. У научном раду објављеном у часопису Нејчр, Шапуи упозорава да је прерано говорити о засебној популацији целаканата у архипелагу Малуку, али наглашава да је мало вјероватно да на том пространом подручју живи само један примјерак.
- Наша најновија опажања, заједно с истраживањима мезофотских коралних екосустава Малуку архипелага, потврђују не само присутност Латимерие, већ и постојање прикладних станишта за ову древну рибу - пише Шапуи.
Откривена станишта у дубоким коралним гребенима још један су подсјетник на потребу заштите осјетљивих и угрожених врста које живе далеко од људских очију, а које су све више угрожене климатским промјенама, риболовом и другим људским активностима.
Шапуи вјерује да ће ово откриће подстаћи неинвазивна истраживања, попут прикупљања ДНК узорака од живих примјерака без потребе за њиховим хватањем или озљеђивањем, што би могло пружити кључне информације о генетици и дистрибуцији целаканата у Индонезији.
- Документовање ових ријетких риба у њиховом природном станишту ће, надамо се, потакнути локалне и националне власти на јачање напора за очување биоразноликости - закључио је истраживач, преноси Аваз.
