Бивши физичар из НАСА упозорава да јефтине сателитске "мегаконстелације" попут Старлинка Илон Маска могу пореметити Земљину магнетосферу излажући сав живот смртоносним космичким зрацима.
Нова студија др Сијере Солтер-Хант ослања се на нове процјене да Масков "Спејс Икс" сагоријева преко 1,3 тоне отпада бежичног интернет сателита у Земљину атмосферу сваког сата — стварајући метални слој "проводљивих честица" у орбити.
"Била сам веома изненађена", рекла је физичарка др Солтер-Хант за "Дејли Мејл".
"Нико није много истраживао акумулацију металне прашине из свемирске индустрије", закључила је она.
Према посљедњим процјенама астронома, у орбити је сада 5.504 Старлинк сателита, од којих је 5.442 оперативно. Али планирано је још десетине хиљада.
Физичарка је рекла да би честице са ових сателита на крају свог животног циклуса могле да "искриве или заробе магнетно поље" које спречава Земљину атмосферу да "побјегне, са свим металним отпадом високе проводљивости који се таложи у једном региону".
Иако она напомиње да је то "екстремни случај", такав слој наелектрисане металне прашине могао би да доведе до "атмосферског уклањања" сличног древним судбинама Марса и Меркура.
Након што је 2012. године радила на НАСА-ином истраживачком тиму свемирских летјелица "Стардуст" за хватање комета, др Солтер-Хант је провела три године у истраживачкој лабораторији америчког ваздухопловства.
Тамо је проучавала електромагнетно понашање плазма перја у ниској орбити Земље (ЛЕО), региону горње атмосфере гдје се налази Старлинкова орбитална мрежа. Она се сада бави истраживањем утицаја свемирског времена на ваздухопловну индустрију.
"Тренутно смо на око 10.000 сателита у орбити, али за 10 до 15 година вјероватно ће их бити 100.000", рекла је др Солтер-Хант за "Дејли Мејл".
"Док дођемо до 100.000, мислим да би могло бити прекасно", рекла је, "у смислу овог непланираног геоинжењерског експеримента који ће се догодити."
Разлог за њену забринутост је тај што огромни метални остаци ситних честица већ увелико надмашују тежину магнетно наелектрисаних честица које штите Земљу од космичког зрачења.
Најтежи познати дио Земљине магнетосфере су велике петље заробљених честица које се називају Ван Аленови појасеви - два региона малих честица у облику крофни напајаних космичким зрачењем Сунца.
Појасеви се крећу од магнетно наелектрисаног сјеверног и јужног пола Земље.
Тежина овог виталног региона је невјероватно мала у поређењу са металним крхотинама које би могле да га одсијеку од Земље - Ван Ален појасеви имају само укупну масу око 0,00018 килограма.
.webp)
