Европа је континент који се најбрже загријава и доживљава озбиљне утицаје екстремних временских и климатских промјена, показују извјештаји Свјетске метеоролошке организације за прошлу годину.
Прошла година поново је била најтоплија забиљежена у Европи, са рекордним температурама у централним, источним и југоисточним регионима, што је изазвало временске непогоде.
Само поплавама је прошле године широм Европе погођено најмање 413.000 особа.
Олује су често биле јаке, поплаве су биле широко распрострањене, а примјећен је изразит климатски контраст између истока и запада - изузетно суво и топло на истоку, а топло, али влажно на западу.
Документ, који укључује доприносе око 100 научника, пружа низ забрињавајућих података, као што је највиша забиљежена температура површине мора, 0,7 степени изнад просјека у европском региону и 1,2 степена изнад просјека у Медитерану.
Овај индикатор је посебно опасан, јер површинска температура мора и океана дјелује као гориво које напаја атмосферске систем, што значи да што је вода топлија, то се више паре и енергије ослобађа у атмосферу, повећавајући снагу олуја и екстремних догађаја.
Што се тиче екстремних врућина, југоисточна Европа је прошлог љета доживела најдужи топлотни талас у историји - 13 узастопних дана, са 55 одсто погођеног региона.
Са друге стране, само 31 одсто европске територије имало је најмање 90 дана мраза, што је најмањи проценат забиљежен до данас.
Што се тиче глечера, сви европски региони су претрпјели губитак леда, а посебно су погођени Скандинавија и Свалбард, који су забиљежили највеће стопе губитка масе у својој историји.
