Кристофер Џ. Беј, антрополог са Универзитета Хаваја, идентификовао је нову људску врсту под називом Хомо јулуенсис. Ово откриће, објављено у "Nature Communications", доноси значајне увиде у комплексну причу о људској еволуцији током плеистоцена и указује на разноврсност наших предака у Азији, преноси "SciTech Daily".
Хомо јулуенсис насељавао је источну Азију прије око 300.000 година, током касног средњег плеистоцена, и нестао је прије приближно 50.000 година. Ова људска врста живјела је у малим групама, ловила дивље коње, правила камено оруђе и, како истраживачи претпостављају, можда прерађивала животињске коже ради преживљавања.
- Наша анализа показује да је фосилни запис хоминина у Азији био знатно комплекснији него што се раније мислило - рекао је професор Беј, који већ преко три деценије истражује људске претке на овом континенту.
Занимљиво је да је предложено да ова нова врста обухвата и денисовце, древну популацију познату првенствено кроз ДНК анализе и неколико фосилних остатака пронађених у Сибиру, Тибету и Лаосу. Они су оставили значајан генетски траг на модерне људе југоисточне Азије и Океаније.
На основу сличности између фосила вилица и зуба пронађених на различитим локалитетима, истраживачи сматрају да постоји директна веза између денисоваца и Хомо јулуенсис. Ипак, потребна су додатна истраживања како би се ова хипотеза у потпуности потврдила.
Кључ овог значајног открића лежи у новој методологији организације фосилних доказа. Беј и његов тим су упоредили овај процес са сређивањем старог породичног албума: неке слике су замагљене, тешко препознатљиве и често погрешно сврстане.
- Креирали смо јаснији систем за разумијевање фосилних остатака из Кине, Кореје, Јапана и југоисточне Азије. Ова студија разјашњава фосилни запис хоминина који се до сада сврставао у опште категорије попут Хомо ерецтус, Хомо neanderthalensis или Хомо сапиенс, али је у суштини био недовољно разрађен - рекао је Беј.
Истраживачки тим је организовао фосиле на начин који омогућава боље разумијевање разноврсности људских предака у Азији, посебно у периоду од прије 300.000 до 50.000 година. Ова јаснија класификација не само што доприноси науци већ и омогућава лакше разумијевање широј јавности.
Откриће Хомо јулуенсис могло би да промијени начин на који посматрамо еволуцију људи у Азији. Према Беју, ово истраживање попуњава празнине у нашем разумијевању еволутивних интеракција међу различитим популацијама хоминина.
- Иако смо пројекат започели прије неколико година, нисмо очекивали да ћемо доћи до тачке где можемо предложити нову људску врсту - истакао је Беј.
(Телеграф)
