Kristofer Dž. Bej, antropolog sa Univerziteta Havaja, identifikovao je novu ljudsku vrstu pod nazivom Homo juluensis. Ovo otkriće, objavljeno u "Nature Communications", donosi značajne uvide u kompleksnu priču o ljudskoj evoluciji tokom pleistocena i ukazuje na raznovrsnost naših predaka u Aziji, prenosi "SciTech Daily".
Homo juluensis naseljavao je istočnu Aziju prije oko 300.000 godina, tokom kasnog srednjeg pleistocena, i nestao je prije približno 50.000 godina. Ova ljudska vrsta živjela je u malim grupama, lovila divlje konje, pravila kameno oruđe i, kako istraživači pretpostavljaju, možda prerađivala životinjske kože radi preživljavanja.
- Naša analiza pokazuje da je fosilni zapis hominina u Aziji bio znatno kompleksniji nego što se ranije mislilo - rekao je profesor Bej, koji već preko tri decenije istražuje ljudske pretke na ovom kontinentu.
Zanimljivo je da je predloženo da ova nova vrsta obuhvata i denisovce, drevnu populaciju poznatu prvenstveno kroz DNK analize i nekoliko fosilnih ostataka pronađenih u Sibiru, Tibetu i Laosu. Oni su ostavili značajan genetski trag na moderne ljude jugoistočne Azije i Okeanije.
Na osnovu sličnosti između fosila vilica i zuba pronađenih na različitim lokalitetima, istraživači smatraju da postoji direktna veza između denisovaca i Homo juluensis. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ova hipoteza u potpunosti potvrdila.
Ključ ovog značajnog otkrića leži u novoj metodologiji organizacije fosilnih dokaza. Bej i njegov tim su uporedili ovaj proces sa sređivanjem starog porodičnog albuma: neke slike su zamagljene, teško prepoznatljive i često pogrešno svrstane.
- Kreirali smo jasniji sistem za razumijevanje fosilnih ostataka iz Kine, Koreje, Japana i jugoistočne Azije. Ova studija razjašnjava fosilni zapis hominina koji se do sada svrstavao u opšte kategorije poput Homo erectus, Homo neanderthalensis ili Homo sapiens, ali je u suštini bio nedovoljno razrađen - rekao je Bej.
Istraživački tim je organizovao fosile na način koji omogućava bolje razumijevanje raznovrsnosti ljudskih predaka u Aziji, posebno u periodu od prije 300.000 do 50.000 godina. Ova jasnija klasifikacija ne samo što doprinosi nauci već i omogućava lakše razumijevanje široj javnosti.
Otkriće Homo juluensis moglo bi da promijeni način na koji posmatramo evoluciju ljudi u Aziji. Prema Beju, ovo istraživanje popunjava praznine u našem razumijevanju evolutivnih interakcija među različitim populacijama hominina.
- Iako smo projekat započeli prije nekoliko godina, nismo očekivali da ćemo doći do tačke gde možemo predložiti novu ljudsku vrstu - istakao je Bej.
(Telegraf)
