Топљење антарктичког леда подстиче могућност вулканске ерупције у деструктивној повратној петљи, пријетећи убрзаном порасту нивоа мора и девастацијом глобалних обалних подручја.
Нова студија открила је критичну везу између отапања леда на Антарктику повећане вулканске активности, изазивајући забринутост због дугорочних утицаја на глобални ниво мора. Испод западног антарктичког леденог покривача налази се мрежа од преко 100 вулкана, смјештених на активном вулканском расцјепу. То подручје, које је већ осјетљиво на колапс, суочава се с убрзаним топљењем због новооткривене повратне спреге између губитка површинског леда и подземног вулканизма, показало је наведено истраживање које је објављено у часопису "Геокемистри, Геофизикс, Геосистемс".
Упозорење научника
Научници упозоравају да топљење леда на Антарктику смањује притисак на магматске коморе испод ледене плоче, узрокујући њихово ширење. Тај процес оптерећује зидове коморе и ослобађа гасове заробљене у магми, повећавајући вјероватноћу ерупција. Те ерупције пак ослобађају топлоту која додатно убрзава површинско топљење, настављајући циклус, пише "зимо.дневник.хр".
Напредно моделисање које су спровели научници укључивало је више од 4.000 симулација, показујући да топљење ледене површине може убрзати ране фазе вулканских ерупција за деценије или чак вијекове. Један сценарио симулирао је уклањање 1.000 метара дебеле ледене плоче током 300 година, што је довело до значајног пораста вулканске активности.
Катастрофалне импликације за обалне градове широм свијета
Вулканске ерупције испод леденог покрова могле би отопити милионе кубних метара леда годишње, индиректно придоносећи глобалном порасту нивоа мора. Ако би се западноантарктички ледени покривач потпуно урушио, нивои мора могли би порасти за отприлике 58 метара, потапајући велике обалне градове попут Њујорка, Токија и Шангаја.
Иако се предвиђа да ће се потпуни колапс догодити до 2300. године, повратна спрега између отапања и вулканизма могла би убрзати ту временску линију, иако су потребна даљња истраживања како би се та предвиђања побољшала.
Позив на акцију
Истраживачи су повукли паралеле између својих открића и историјских података из планина Анда, гдје се вулканска активност повећала како се ледени покривач Патагоније отапао прије 18.000 до 35.000 година. Тај историјски преседан појачава везу између губитка површинског леда и појачане вулканске активности.
Студија наглашава да се овај процес одвија вијековима, што значи да би његови ефекти могли трајати чак и ако се климатске промјене узроковане људским дјеловањем успоре. Научници упозоравају да би вулканска повратна спрега могла играти значајнију улогу у губитку леда на Антарктику него што се досад мислило, истичући хитну потребу за ублажавањем климатских промјена и њихових каскадних ефеката.
.webp)
