Sve članice NATO-a potvrdile su svoju "čvrstu posvećenost" kolektivnoj odbrani, navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom na kraju kratkog samita u Hagu.
Međutim, u dokumentu nije bilo osude sukoba u Ukrajini - što je ranije bila redovna stavka u sličnim izjavama dok je Džo Bajden bio predsjednik SAD.
Rusija je u saopštenju ipak označena kao "dugoročna prijetnja", piše Skaj njuz.
Takođe, u tekstu se ne pominje članstvo Ukrajine u NATO - iako je ranije taj put opisan kao "nepovratan".
Saveznici su se saglasili i da značajno povećaju izdvajanja za kolektivnu odbranu.
Podrška članu 5 osnivačkog sporazuma NATO-a stigla je nakon što je američki predsjednik - najuticajniji lider prisutan na samitu - nagovijestio da bi njegovo tumačenje tog člana moglo da se razlikuje od shvatanja ostalih članica.
Trampove riječi su mogle da potkopaju kredibilitet obećanja koje već više od 75 godina čini temelj bezbjednosti Alijanse. Ipak, zajedničko saopštenje koje su podržale sve 32 članice NATO-a jasno definiše šta član 5 podrazumijeva:
"Ponovo potvrđujemo našu čvrstu posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je propisano članom 5 Vašingtonskog sporazuma - napad na jednu članicu smatra se napadom na sve. Ostajemo ujedinjeni i odlučni da zaštitimo milijardu naših građana, branimo Alijansu i sačuvamo slobodu i demokratiju", navodi se.
Lideri evropskih članica, Kanade i britanski premijer Kir Starmer, svjesni su Trampovog skepticizma prema NATO-u.
On je ranije optuživao saveznike da koriste vojnu moć SAD za sopstvenu zaštitu, dok sami izdvajaju znatno manje za odbranu, i traži da ostale članice preuzmu veći teret. Kako bi ga zadržao uz sebe, generalni sekretar NATO-a Mark Rute zalagao se da sve članice podrže novi cilj - ulaganje 5 odsto BDP-a u odbranu, što je upravo bila Trampova ideja.
Prema dogovoru, zemlje NATO-a treba da dostignu taj nivo izdvajanja do 2035. godine, iako je Španija već upozorila da će prihvatiti cilj, ali bez konkretnog plana kako da ga ostvari.
U saopštenju se navodi:
"Ujedinjeni pred ozbiljnim bezbjednosnim prijetnjama i izazovima - posebno dugoročnom prijetnjom koju Rusija predstavlja po evroatlantsku bezbjednost, kao i upornom prijetnjom od terorizma - saveznici se obavezuju da će do 2035. godišnje ulagati 5% BDP-a u osnovne potrebe odbrane i s njima povezane oblasti."
Završno saopštenje bilo je znatno kraće nego inače - imalo je samo pet pasusa.
U jedinoj rečenici u kojoj se direktno pominje sukob u Ukrajini, navodi se:
"Saveznici potvrđuju svoju trajnu i suverenu obavezu da podrže Ukrajinu, čija bezbjednost doprinosi i našoj. U tom cilju, direktni doprinosi odbrani Ukrajine i njenoj vojnoj industriji biće uračunati u nacionalna izdvajanja za odbranu."
