Svi znamo da ne bi trebalo samo da bacimo stari telefon u đubre, ali je mnogo toga ostavljeno potrošačima da shvate šta treba da rade sa elektronikom kada joj prođe rok trajanja.
Iako je mnogo toga još ostalo da reguliše kada je odlaganje elektronskog otpada u pitanju ono što je najvažnije kad god ste u prilici popravite ili reciklirajte, jer sve ostalo šteti najviše okeanima.
Kerol Handverker, profesor inženjerstva i ekološkog inženjerstva navodi da je važno prvo razmotriti zašto treba da razmislimo o tome kako odlažemo staru tehniku, jer bukvalno štedimo životnu sredinu kada recikliramo stare baterije, televizore, laptopove, računare.
– Zanimljivo je i da u elektronici postoji svojevrsno zlato? Posebno u mobilnim telefonima – kaže Handverker.
Dodaje da stara elektronika zapravo sadrži niz vrijednih elemenata poput srebra, paladijuma i platine. U suštini, rijetki zemni elementi koje treba povratiti, a ako nisu i jednostavno odu u smeće, zauvijek su izgubljeni – kaže ona za Real Simple objašnjavajući da je nerealno da svako sam vadi dragocjene elemente iz telefona.
Napominje da za to postoje kompanije koje se bave tom vrstom reciklaže. Prije svega, kompanije mogu da odvoje i preprodaju neke materijale u elektronici kada imaju hiljade mobilnih telefona i računara za obradu u isto vrijeme. Drugo je da je zlato jedan od ekološki najštetnijih procesa eksploatacije, pa ste zapravo pomogli životnoj sredini tako što šaljete telefone i drugu elektroniku renomiranom recikleru, oni takođe pomažu da se ovi materijali vrate u promet, nazad u tehniku na sasvim opipljiv način – dodaje Handverker.
Ističe, da nažalost mnogo materijala koji se koriste sakuplja se na mjestima i od ljudi koji to ne bi trebalo da rade.
– Štaviše, 70 odsto štetnog otpada koji ide na divlje deponije sadrži hemikalije i materije koje su “potencijalno opasne po ljudsko zdravlje kada dođu u kontakt sa živim svijetom” – kaže ona.
Dodaje da mnogi naši stari uređaji mogu da se recikliraju.
– Tradicionalni uređaji koje ljudi svakodnevno koriste mogu da se obrade i preprave – navodi ona i ističe da oko 95 odsto materijala u tim predmetima se može povratiti sve dok se radi efikasno.
– To znači da su telefoni, laptopovi, tableti i računari — čak i uređaji kao što su televizori svi kandidati za program recikliranja e-otpada, zajedno sa mnogim drugim uređajima i gadžetima. Posebno je važno da prije reciklaže iz uređaja izvadite sve podatke, slike, pa tek onda treba da pristupite odgovornoj reciklaži. I zapamtite da se elektronika često može popraviti – kaže Handverker, prenosi Politikin Magazin.
Napominje da ako je u pitanju, recimo, pokvaren ekran, vjerovatno postoji prodavnica ili servis koji može da ga popravi i pomogne da ga i dalje koristite.
Iako se sva elektronika ne može reciklirati, ipak je važno da je pravilno odložite. To je posebno tačno kada govorimo o potencijalno opasnim materijalima poput onih u litijum-jonskim baterijama, koji mogu izazvati požare.
