Иако влада мишљење да су земље у којима се вози лијевом страном права ријеткост, може се рећи да их има знатно више него што се очекује.
Сви знамо да се у Енглеској вози лијевом страном. Нећемо сада да се бавимо историјским разлозима зашто је то тако, пошто бисмо морали да идемо стотинама, па и хиљадама година уназад.
Наиме, неки археолози тврде да су и Римљани возили запреге лијевом страном, као и да су римске легије марширале лијевом страном, пише сајт Половни аутомобили.
Тако је кретање лијевом страном постало уобичајено, а понегдје и законом прописано. Међутим, у 18. вијеку постале су популарне велике запреге које је вукло по неколико парова коња.
На овим запрегама није постојало сједиште за „возача“, већ је он сједио на задњем лијевом коњу, како би бичем у десној руци лакше могао да контролише све коње.
Али управо због те позиције – подсјетимо се, кретао се лијевом страном пута и сједио је са лијеве стране – није имао добар поглед на коње (или волове) са десне стране, па је сусрет са саобраћајем из супротног смјера умио да буде незгодан.
Слично као када возите ауто са воланом на десној страни.
Ове огромне запреге са мноштвом коња нарочито су биле популарне на широким пространствима Америке, па је држава Пенсилванија била прва која је давне 1792. законом уредила да се на путу креће десном страном.
Ускоро су многи дијелови данашњих Сједињених Америчких Држава и Канаде прихватили ово правило. У Француској је 1792. декретом наређено да се путевима креће десном страном, што је укључивало и све француске „територије“ и колоније.
Када је у 18. вијеку доњет закон да се сав саобраћај на мосту у Лондону креће лијевом страном да би се избјегле гужве, ово правило је усвојено у цијелом Британском Царству, што значи у бројним колонијама и другим територијама под контролом Енглеза на неколико континената.
Постојала је током 20. вијека жеља да се хармонизују саобраћајни прописи у цијелој Европи, али Британци нису имали намеру да мјењају своје навике. Последња европска земља која је одустала од вожње на лијевој страни пута била је Шведска – и то тек 1967. године.
Углавном, иако генерално влада мишљење да су земље у којима се вози лијевом страном права ријеткост, може се рећи да их има знатно више него што се очекује.
На примјер, у Европи левом страном се вози у:
1) Велика Британија, укључујући Сјеверну Ирску (67 милиона становника)
2) Ирска (5.150.000 становника)
3) Каналска острва (у каналу Ламанш) - Јерсеј и Гуернсеј (172.000 становника)
4) Ајл ов Ман (84.000 становника)
5) Кипар (925.000 становика)
6) Малта (540.000 становника).
А шта је са остатком свијета? Данас се вози лијевом страном у 15 азијских, 14 афричких и 12 земаља Јужног Пацифика, а ту је и преко 20 других земаља и територија... Истина, у неким случајевима то су мале острвске земље, без много становника, али морамо да их поменемо.
Азија:
1) Бангладеш
2) Бутан
3) Брунеји
4) Источни Тимор
5) Индија
6) Индонезија
7) Јапан
8) Макао
9) Малезија
10) Малдиви
11) Непал
12) Пакистан
13) Сингапур
14) Шри Ланка
15) Тајланд
Африка:
1) Боцвана
2) Есватини (раније познат као Свазиленд)
3) Кенија
4) Лесото
5) Малави
6) Маурицијус
7) Мозамбик
8) Намибија
9) Сејшели
10) Јужна Африка
11) Танзанија
12) Уганда
13) Замбија
14) Зимбабве
Јужни Пацифик:
1) Аустралија
2) Фиџи
3) Кирибати
4) Науру
5) Нови Зеланд
6) Ниуе
7) „Питкерн“ острва
8) Папуа Нова Гвинеја
9) Самоа
10) Соломонска острва
11) Тонга
12) Тувалу
Остали – набројаћемо само неке:
1) Бахами
2) Барбадос
3) Кајманска острва
4) Доминиканска република
5) Јамајка
6) Суринам
7) Тринидад и Тобаго.
