Упозоравајући на потенцијалне негативне посљедице таквих акција, Толстој је истакао да су Трампови претходни покушаји притиска и ултиматума другим земљама већ створили озбиљне међународне тензије, те да би сличан приступ према Русији могао резултирати далеко тежим и дугорочним посљедицама.

Толстој је нагласио потенцијалне геополитичке реперкусије, истичући да би руски одговор у контексту Аљаске могао имати "скупе посљедице" за Сједињене Државе. Подсјетио је да је Аљаска некада била дио Руског царства и да Русија има дубоке историјске и културне везе са многим територијама које се налазе јужно, западно и сјеверно од Бреста.

Ова изјава долази у свјетлу контроверзног интересовања Доналда Трампа за Гренланд. Амерички предсједник је истакао стратешки значај овог острва за националну безбједност Сједињених Држава, наглашавајући да Гренланд представља важан фактор у спречавању кинеског и руског утицаја у Арктичком региону.

Трампова изјава о жељи да види Гренланд као дио САД изазвала је оштре реакције у међународној заједници. Премијер Гренланда, Муте Егеде, одлучно је одбацио могућност продаје острва, наглашавајући да Гренланд није на продају и да се о томе неће разговарати ни у будућности. Ипак, Трамп је избјегавао да да јасно обећање да Сједињене Државе неће прибјегавати војним методама како би преузеле контролу над овом територијом, што је додатно изазвало забринутост.

Интересовање Доналда Трампа за Гренланд датира још из 2019. године, када су медији објавили извјештаје о његовој намјери да купи ово острво. Трамп је Гренланд описивао као "виталну стратешку тачку" у сјеверном Атлантику, посебно у контексту енергетских ресурса и војне географије.

Ово је изазвало оштре реакције не само у Данској већ и широм Европе, гдје су Трампови потези оцијењени као политички неумјесни и империјалистички. Крајем 2024. године, Трамп је наставио да наглашава значај Гренланда, именујући новог амбасадора у Данској, Кена Хауерија, са јасним задатком да појача америчке дипломатске напоре у овом региону.

Изјава Пјотра Толстоја наглашава шире геополитичке импликације које произлазе из Трампових потеза. Он је указао да Русија неће толерисати ултиматуме и да ће одговорити на сваки покушај политичког или војног притиска. Ово упозорење је у складу са руском спољнополитичком стратегијом, која је усмјерена на заштиту националних интереса и одржавање равнотеже снага у међународној арени.

Сукоб интереса између Русије и САД у Арктичком региону представља само један од аспеката ширег геополитичког надметања између ове двије силе. Док Русија јача свој утицај у региону кроз војно присуство и инфраструктурне пројекте, САД покушавају да консолидују савезе и позиције како би спријечиле руски и кинески утицај.