Напади на трговачке бродове у Црвеном мору, посебно у и око пролаза Баб ел-Мандеб, имају огроман потенцијал да се претворе у велику свјетску кризу, знатно већу него што је криза у Појасу Газе, па чак и већу него што је у Украјини.
Ако се остваре пријетње јеменских побуњеника Ансар Аллах (чију велику већину чине припадници племена Хути) да ће извести масовне нападе противбродским пројектилима и дроновима камиказама на трговачке бродове, економске штете за Европу биће енормне. Такви напади довешће до потпуног прекида протока бродова кроз Баб ел-Мандеб и источни дио Црвеног мора.
Најновије тврдње Бијеле куће да је Иран директно укључен у планирање и извођење напада Хута на трговачке бродове знатно повећавају опасност да ће се криза проширити и на Персијски залив.
"The Wall Street Journal" 22. децембра је објавио текст који се темељи на америчким обавјештајним подацима у којем се тврди да Хутима податке о кретању бродова неопходних за нападе осигуравају ирански шпијунски бродови који се налазе у том подручју.
У тексту се тврди да најмање један ирански шпијунски брод у реалном времену дојављује Хутима позиције потенцијалних циљева. С обзиром на то да Хути немају радаре којим би контролисали Црвено море, то је једини начин да усмјеравају пројектиле и дронове камиказе према бродовима. До 21. децембра потврђено је најмање 12 напада, а многе су спријечили амерички и француски ратни бродови.
Након што су покушаји Ансар Алаха да директно нападне Израел балистичким и крстарећим пројектилима те дроновима камиказама пропали (велика већина оборена је изнад Црвеног мора, а преостале је уништила израелска противваздушна одбрана), средином новембра промијенили су стратегију.
Умјесто директних напада на Израел, одлучили су нападати трговачке бродове у Црвеном мору. Иако су у почетку објавили да ће нападати само израелске бродове, бродове у власништву Јевреја и бродове који превозе робу за и из Израела, врло брзо је постало јасно да желе прекид промета Црвеним морем и посљедично Суецким каналом. У томе су скоро успјели.
Компаније преусмјеравају бродове
Суочени с опасношћу напада из Јемена, све већи број бродарских компанија преусмјерава бродове око Африке. Тај је пут дужи шест хиљада наутичких миља, што значи најмање додатне три седмице пловидбе него да ти исти бродови плове кроз Црвено море и Суецки канал. Посљедице су не само веће таксе већ и додатно оптерећење на и овако пренапрегнуте бродарске капацитете.
С обзиром на то да су на пут око Африке кренули и танкери који превозе нафту с Блиског истока у Европу, за очекивати је и значајно повећање цијене нафтних прерађевина на европском тржишту. Сад кад се мањак више не може надомјестити повећањем увоза из Русије.
Међутим, то је мањи проблем.
Оптужбе Бијеле куће да Техеран директно стоји иза напада у Црвеном мору јако компликују ситуацију. И прије се знало да је главни спонзор Ансар Алаха Иран који их финансира и наоружава. Но, како се то сматрало локалним проблемом који се понајвише тицао Саудијске Арабије, Запад није реаговао. Осим што су амерички ратни бродови с времена на вријеме пресретали иранске пошиљке оружја Хутима.
Посљедично знатан дио тог заплијењеног оружја и муниције завршио је у Украјини. Међутим, велика већина оружја послана из Ирана стигла је до сјеверног Јемена и сад представља пријетњу. У овом случају противбродски вођени пројектили. Зна се да је Ансар Аллах наоружан иранским копијама кинеских противбродских пројектила Ц-801 и Ц-802. Сви се пројектили налазе на мобилним обалним лансерима (теренским камионима) те их је врло тешко открити и уништити.
Хути рачунају да САД неће у рат
Није то први пут да Хути нападају бродове у Црвеном мору. Још у октобру 2016. покушали су противбродским вођеним пројектилима потопити амерички разарач УСС Масон. Прије тих напада Хути су успјели противбродским пројектилима тешко оштетити логистички брод ратне морнарице Уједињених Арапских Емирата. Тадашњи амерички предсједник Барак Обама одлучио је не одговорити узвратним нападом, а сређивање стања у Јемену препустио коалицији предвођеној Саудијском Арабијом. Саудијци нису били способни довршити посао па је Ансар Аллах од тада само ојачао.
Хути су се у ову авантуру упустили процјењујући да, као и 2016. године, и овог пута актуелни амерички предсједник неће увести Сједињене Државе у нови рат. Понајвише због тога јер има мање од годину дана до предсједничких избора. Но можда су се прерачунали.
Сигурна пловидба Црвеним морем и Суецким каналом има огромно значење за свјетску привреду. Сваке године тим воденим путем прође више од 19 хиљада трговачких бродова. Истим смјеровима пролазе и амерички ратни бродови који из Атлантика и Средоземља иду према Индијском океану. Кад је у марту 2021. контејнерски брод Евер Гивен на шест дана и седам сати блокирао пролаз Суецким каналом, укупна штета била је већа од 10 милијарди долара. Потпуни прекид проласка Црвеним морем и посљедично Суецким каналом на неколико седмица или мјесеци изазвао би стотине милијарди губитака.
Запад формирао коалицију
Одговор Запада на пријетње Ансар Алаха формирање је коалиције те покретање морске операције "Prosperity Guardian". Операција је службено покренута 18. децембра иако се морска група тек формира. Уз Сједињене Државе у операцији ће за сада службено учествовати Уједињено Краљевство, Француска, Италија, Холандија, Норвешка, Шпанија, Канада, Бахреин и Сејшели. Накнадно је своје учествовање потврдила и Грчка.
Додуше, неће улога свих споменутих држава бити иста. Тако ће највећи број ратних бродова дати америчка (најмање три разарача) и британска ратна морнарица (разарач и фрегату). Грчка је најавила слање једне фрегате, а то ће највјероватније учинити и Француска. Остале државе операцију ће подржати људством иако остаје отворена могућност да норвешка и холандска ратна морнарица накнадно пошаљу по једну фрегату. Покушај Вашингтона да наговори и Аустралију да пошаље један ратни брод резултирао је тек обећањем могућности слања једанаест официра у блиској будућности.
Најјача европска сила се није укључила
Иако највећа привредна сила Европе, чија економија јако зависи о несметаном протоку поморских путева, Њемачка се за сада није укључила у коалицију. Црвено-жуто-зелена коалиција премијер Шолца тешко доноси и пуно једноставније одлуке од слања ратних бродова у рат. Додуше, њемачки медији јављају да је његова влада склона укључивању.
"Шпигл" тврди да су му извори блиски савезној влади потврдили како су високи функционери надлежни за ову проблематику били јединствени у оцјени да би Њемачка требала постати дио операције Prosperity Guardian. Додуше, у њемачком случају од одлуке владе до укључивања поприлично је дуг пут јер све на крају мора одобрити Бундестаг. У правилу Бундестаг је одобравао само мисије које су биле под окриљем Европске уније, НАТО-а или Уједињених нација. Prosperity Guardian то није нити ће бити јер за бесконачна политичка натезања унутар ЕУ и НАТО-а једноставно нема времена.
С друге стране питање је има ли њемачка ратна морнарица оперативну фрегату коју би могла послати у Црвено море? Јавна је тајна да је стање њемачке ратне морнарице алармантно лоше и да они бродови који и могу пловити немају довољно људства и муниције.
Израел је заокупљен Газом
Са или без Њемачке, операција Prosperity Guardian имаће довољно снаге да сузбије дјеловање Хута у Црвеном мору. Ако би Хути испунили обећања да ће, у случају америчке интервенције, потпуно прекинути промет Црвеним морем, ту су амерички носачи авиона. И као задња опција копнена интервенција.
Добра вијест у мору лоших је да је Израел заокупљен војним дјеловањем у Појасу Газе и припремама за рат с Хезболахом па за сада нема намјеру покренути нападе на Хуте као одговор на њихове покушаје напада. Јерусалим подржава операцију Prosperity Guardian, али наглашава да ће се он позабавити Хутима кад за то дође вријеме.
Израелско ратно ваздухопловство и ратна морнарица имају капацитете да самостално нападну циљеве у Јемену. Како би било каква израелска интервенција само додатно закомпликовала цијелу ситуацију, добро је да до ње неће доћи. Барем не у скоро вријеме, пише Индекс.
