Откако је ескалирао сукоб Израела и Хамаса, свијет је у страху од затварања Суецког канала, којим пролази 12% свјетске трговине и кроз који на дан прођу бродови с теретом вриједним 10 милијарди долара.
Затварање канала сасвим би сигурно за посљедицу имало поскупљење све робе, па тако и хране.
Када је прије двије године Суецки канал био затворен због насукавања великог брода, посљедице су биле далекосежне. Пола године требало је да се нормализују ланци снабдијевања.
Већ с првим данима рата, реаговале су свјетске берзе. Од почетка сукоба цијена сирове нафте скочила је за 10%. Затварање канала посљедично би се одразило не само на нафту него и на цијену друге робе.
- Сигурно ће имати утицаја на све остале робе, па тако и на храну, јер то је закон спојених посуда и раст цијена нафте не може се не одразити на раст других производа, рекао је Роберт Јуришић, агроаналитичар.
Стручњак Звјездана Блажић ипак не очекује да ће у Европа бити гладна јер производи довољно за своје потребе, има и за извоз, али број гладних у свијету, због сукоба, сигурно ће расти. Хрватска највише хране увози из земаља унутар европских граница па би дијелила европску судбину.
- Оно што је сигурно, ако би се сукоб проширио или дуже трајао, с обзиром на утицај на цијене енергената, да то доводи до великих економских поремећаја, сви напори који су учињени од стране Владе и централних банака везано уз сузбијање инфлације би тада пали у воду и у тим ситуацијама врло вјеројатно би дошло и до инфлација цијена хране, истакнула је Звјездана Блажић, консултант за прехрамбену и пољопривредну политику.
За бројне осиромашене грађане то би био нови ударац. Иако инфлација посустаје, многима су издаци за храну и даље превелико оптерећење.
.webp)
