Хеморагична грозница, повраћање умрљано крвљу, дијареја, умор...ови симптоми јавили су се онима који су "закачили" смртоносну Марбургову болест од које је посљедњих мјесеци почео да стријепи један дио наше планете након што су се појавили нови потврђени случајеви. Мало је познато да се ова болест прије више од 50 година појавила и у Београду, али на сву срећу, од тада до данас није било нових случајева у Србији.
Званичници су уплашени порастом случајева Марбург вируса, једног од најсмртоноснијих патогена икада откривених. Овај вирус убио је већ 15 људи у Руанди, а стотине је под надзором љекара због сумње да су инфицирани. Страхује се да вирус, који код обољелих изазива и крварење из очију, може да се прошири и на друге афричке земље.
О овом вирусу, који је за сада далеко од нас, било је мало ријечи, али тренутно представља озбиљну пријетњу на афричком континенту. Наиме, сви забиљежени случајеви и епидемије до сада су потекли из афричких земаља. У јануару 2025. године, у сјеверозападној регији Кагера у Танзанији, пријављен је нови случај Марбург вирусне болести. До 11. јануара 2025. године, забиљежено је девет сумњивих случајева, укључујући осам смртних исхода.
Шта је Марбургова болест?
Марбург вирус природно циркулише међу воћним слепим мишевима (Rousettus aegyptiacus), који не развијају симптоме. Преноси се контактом са изметом или урином слијепих мишева, те су због тога рудари ризична група. Особа се може заразити и ако дође у директни контакт са крвљу, повраћањем, столицом или тјелесним течностима, заражених особа, контаминираном иглом и медицинском опремом, али и са додиривањем тијела преминуле особе.
Рани симптоми ове болести су висока температура, јака главобоља, болови у мишићима и зглобовима, умор и слабост. Од пет до десет дана након што болест уђе у организам почиње да напредује, те се равијају и повраћање које је често крваво, јавља се осип на кожи, крварење из носа, десни и унутрашњих органа, али и поремећаји рада бубрега и јетре.
На крају долази до коме, шока и отказивање органа, али и смрти у 50-90 одсто случајева. Особе које преживе имају дуготрајне проблеме са видом, слухом, боловима у мишићима и менталним здрављем.
За Марбургову болест не постоји лијек. Ово је један од најсмртоноснијих вируса, а његова сличност са еболом, висока стопа смртности и недостатак ефикасног лијечења чине га озбиљном глобалном пријетњом. Свака нова епидемија изазива велику забринутост, посебно у Африци гдје вирус природно циркулише.
Прије 50 година "напао" и Србију
Мало је познато да су љекари у Србији још прије 50 година успјели да се изборе са њим. Наиме, "чудан" вирус појавио се 1967. године када су Њемачка (град Марбург) и бивша Југославија, одгосно Београд забиљежили прве познате случајеве ове болести. Према информацијама које су познате, наводно су научници радили са мајмунима увезеним из Уганде, а од укупно 31 заражене особе, седам је преминуло, што је указивало на високу смртност вируса.
У Марбургу и Београду, као и у Франкфурту, болешћу су биле захваћене особе које су у лабораторијама радиле на идентификацији Марбург вируса. Ова опасна зараза од тада је имала неколико забиљежених епидемија у Уганди, Кенији, Анголи и Конгу, а просјечна смртност износи 50 одсто, док је у неким случајевима и 90 одсто.
Овај инцидент био је првипознати случај Марбург вирусне болести у свијету која је тада била готово непозната љекарима. Тако је и добио име по њемачком граду Марбург гдје је први пут и идентификован. Након тога нису забиљежени нови случајеви у Европи.
У јануару 2025. године, у сјеверозападној регији Кагера у Танзанији, пријављен је нови случај Марбург вирусне болести. Тренутна епидемија у Танзанији већ је однијела осам живота од девет пријављених случајева, што указује на изузетно висок ризик од фаталног исхода за обољеле.
