Метеоролози поручују да ће овакве временске прилике с краћим паузама потрајати и да ће тек у трећој декади маја моћи да се одахне од нестабилне атмосфере. Зашто се то дешава, да ли ће екстремне неприлике постати наша нова нормалност или је мај 2025. изузетак, за Блиц су објаснили проф. др Александар Ваљаревић са Географског факултета, и Иван Ристић, метеоролог.

Ових дана свједоци смо незабиљежених сцена невремена. Човјек се јуче у Тополи заглавио у леду! А оно што се десило у Смедеревској Паланци дуго ће се препричавати - толико је леда нападало да су путеви и дворишта буквално изгледала као усред зиме. Метеоролог Ђорђе Ђурић каже да је интензитет кише у Паланци био као у тајфуну.

"Мај и даље најкишовитији мјесец у прољеће, али раније није било супећелијских олуја"

Проф. др Ваљаревић каже да је посљедњих 60 година, када гледамо два климатолошка циклуса, један траје 30 година, у Србији мај у прољеће и даље најкишовитији мјесец, али је дошло до промјене у другом дијелу године и октобар више није најкишовитији, већ је то постао новембар. Разлог томе је што су се снијежне падавине помјериле због топлијих зима.

"Мај је задржао кишовитост и велики број учесталих дана са облачношћу која покрива 70 одсто неба. За Србију је интересантно за мај, ако гледамо задњих 10 година, да се суперћелијске олује нису појављивале, макар нема статистичких података у посљедњих 100 година. Ипак је могуће да су се појављивале, али сигурно не овако рано и сигурно не у оваквом интензитету, јачини и броју. Вјерујем да ће се још више појављивати. Прије два дана су се појавиле двије и обје су биле праћене градом и видјели смо међународни пут под водом зато што суперћелијска олуја увек носи велике количине влажног ваздуха", каже проф. др Ваљевић.

Мини урагани тутње Србијом, повећава се број дана са градом

Према његовим ријечима, суперћелијска олуја је минијатурни ураган и на скали за урагане, која се зове Сафир–Симпсонова скала, код нас се појавила "двојка", а могуће је чак и да је забиљежена "тројка". То је олујни ветар и до 180 km/h. Прије два дана је било око 110, 115, 122 km/h, што је око "двојке".

"Према једном истраживању мојих колега са ПМФ–а у Новом Саду, у ком су проучавали учесталост града, и дошли су до фрапантног закључка да без обзира што ракетни противградни систем постоји од 1953. године у Србији, број дана са градом се повећао. То говори да ракете нису савремено средство у смањењу броја дана са градом. Оне га тренутно неутралишу, али се послије на истом мјесту појави чешће. Ракете су добре и треба да се користе, али због повећања броја дана са градом треба видјети и друге методе. Потребна је добра припремљеност за град што је скупо, или градоносни топ", каже проф. др Ваљаревић.

Такав топ, каже, користе у Шпанији, Француској, Америци, Русији и 20 пута му је јефтиније зрно од класичне ракете. Покрива до 80 хектара површине за разлику од ракете која може да покрије максимално 10–так хектара. Скупља, али дугорочно исплативија варијанта је градоносни авион. Имају га Француска, Енглеска, Њемачка, Русија и показао се бољим од ракета.

Нису само климатске промјене узрок екстремних атмосферских појава

На питање шта је узрок временских неприлика које су нас задесиле, каже да вјерује да су то само донекле климатске промјене. Раније је вјеровао да је то утицај човјека кроз ефекат гасова и стаклене баште, али када је дошао до огромног броја података и закључака, видио је да ни Сунце не треба никада занемарити зато што је то наша најближа звијезда, даје нам највећи енергетски флукс и апсолутно утиче на ваздушне масе, прије свега у тропосфери.

Напомиње да је присталица мало антропогених утицаја, изузетно је присталица соларног утицаја и још већи присталица космичког утицаја. Од како сарађује са метеорологом Иваном Ристићем сматра да постоји и утицај ендогене силе, јер "планета Земља није потпуно хладно тијело, него је густо тијело које има језгро од никла и гвожђа".

"Потпуна је непознаница какви су делови унутрашњости планете, можда знамо првих 15 km коре. На основу звучних сигнала тврдимо да је такав распоред структуре унутрашњости, али не знамо поуздано да ли је то тачно, али је сигурно да унутрашња температура, која се показује кроз манифестацију вулкана, земљотреса и огромне енергије утиче. Верујем да има климатских екстрема, али има и четири фактора, а то су ендогене, унутрашње енергије земље, космичке или егзогене, соларне и човек",  истиче проф. др Ваљаревић.

"Биће много динамичније него што је било прије 60 година"

Поручује да у будућности види већу учесталост временских екстрема, појаву суперћелијских олуја и наглих промена времена. Издваја рад у коме је видио да су његове колеге из Грчке, Италије, Македоније и други, установиле да су количине падавина у задњих 60 година остале исте.

"Количина падавина је остала иста, али се променио интензитет и јачина падавина. Тако видим и климу у будућности. Биће много динамичније него што је било пре око 60 година. У једном дану имаћете прољеће, јесен и љето. Зими ћете имати од‌једном љето, од‌једном захлађење. У будућности ће све бити динамичније, а нарочито ће бити нестабилни мај, јул и август", каже проф. др Ваљаревић.

Поручује да људи не треба да се плаше тога, али да морамо да мијењамо свијест, навике, мора да се ради нови просторни план, нови адаптивни програм пољопривреде, да се сади зелени појас.

"Људи морају да осигурају своја имања и парцеле. Ниједан модел није савршен, а Иван Ристић и ја нудимо сјајан модел који желимо да направимо на телефонима. На тај начин би пољопривредници и други људи имали обавјештења да постоји вјероватноћа да суперћелијска олуја прође кроз њихов град или атар",  каже проф. др Александар Ваљаревић.

Борба циклона у атмосфери и неправилно распоређене падавине

Метеоролог Иван Ристић каже да је пре захлађења и кише овог маја дошло до судара афричког антициклона и арктичког циклона и да је то узрок непогода.

"То је прво осјетила западна и дио средње Европе, на крају Хрватска и онда је од понедјељка почело и код нас, а у уторак је било доста проблема и кише. Борба топлог и хладног ваздуха обично донесе такве проблем у пролећним и љетњим мјесецима, а мај и јун су најкишовитији мјесеци код нас и како је дошло до отопљења климе имамо у тим периодима баш јаке пљускове и буде доста падавина", каже Ристић.

Подсјећа да је глобално отопљење донијело неправилно распоређене количине падавина. Доста је сушних периода, а повећање температуре за 3-4 степена је донијело доста дугих, сувих и спарних периода љети, али пошто се количина падавина није промијенила то значи да ће у периодима када долазе облаци и киша бити много више падавина.

Важне су димензије суперћелија

"Отопљење није зато што има више облака, већ зато што има мање облачних периода и више сунчаних и стабилних праћених дуготрајном сушом. Када кажемо суперћелија нама је важна његова димензија. Прије двије године, у јулу 2023, било је изненађујуће јер је суперћелијска олуја захватила скоро 100 km у пречнику и прешла је више од 1.000 km. Биле су огромне, а ово што смо имали сада је облак од око 10-15 километара. То је олуја са суперћелијским облаком који је кружног типа и када се види полукруг или круг или кружно кретање то значи да треба да се сачувамо", поручује Ристић.

Према Ристићу, чим имамо повећање температуре од 3 степена на Балкану, има и више влаге и може да се створи више падавина.

Тајна веза климе, вулкана и земљотреса

Његова теорија о клими заснована је на "тајној вези између климе, вулкана и земљотреса". Објашњава да на климу утиче и геотермална енергија која долази из дубине Земље према површини и да је она довела до повећање броја земљотреса и ерупција вулкана у 21. вијеку.

"Још увијек тренд броја земљотреса не пада, али очекујем да ће се послије 2030. године клима нормализовати без обзира на утицај човјека. Ипак, не можемо никако да се вратимо на претходни период јер смо доста променили планету. Пао је њен албедо, а то је проценат сунчевог зраћења који се одбија од текстуре Земље. Промијенили смо њену текстуру са грађевинама, и умјесто шума имамо градове, фабрике и друго. Све што смо направили да буде урбано смањује албедо. Повећава се сунчево зрачење које утиче на додатно загријавање", закључује Ристић.

(б92)

Пратите нас и путем Вибера