Прописи и процедуре Ватикана о преносу дужности јасни су и детаљни у случају смрти или повлачења папе, али не важе када је он болестан или чак без свијести, па тако нема конкретних норми које налажу шта се дешава са вођством римокатоличке цркве када њен поглавар није у стању да обавља функцију, пише данас агенција АП.
Због тога, папа Фрања, иако је хоспитализован и у критичном стању са сложеном упалом плућа, и даље има све надлежности, наводи америчка агенција.
Ватикан је данас саопштио да је папа у свјесном стању и да прима кисеоник, као и да је провео мирну ноћ у болници.
Његова хоспитализација, ипак, отвара питања о томе шта би се догађало ако би он остао без свијести у дужем периоду, или би слиједио примјер Бенедикта 16 који се повукао са дужности ако не би био способан да обавља своју функцију, пише АП.
Папа Фрања је преузео дужност 13. марта 2013. и свакодневно руководи Ватиканом и тимом званичника који дјелују било да је он у Апостолској палати или не.
Главни међу тим званичницима је државни секретар Ватикана, кардинал Пјетро Паролин, који се налазио у Буркини Фасо на дан папине хоспитализације 14. фебруара, да би се потом вратио у Ватикан.
Све остале функције Ватикана одвијају се нормално, укључујући обиљежавање Свете, или Јубиларне 2025. године римокатоличке цркве.
Канонска правила цркве предвиђају процедуре за случај болести бискупа, али не и папе. Уколико се бискуп разболи или буде усљед других околности онемогућен да обавља дужности, управљање преузима његов помоћник, или неки други званичник бискупије, наводи АП.
Иако је папа Фрања истовремено и римски бискуп, нема правила шта се тачно догађа ако је он спријечен да врши своје дужности.
Тим адвоката који се баве канонским правилима римокатоличке цркве предложио је 2021. норме којима би се регулисала ситуација када папа не може да обавља своју улогу, привремено или трајно.
Према њиховом приједлогу, управљање црквом преузела би конклава или Колегијум кардинала, а у случају привремене онеспособљености папе, управљала би посебна комисија, док би се здравствено стање поглавара римокатоличке цркве провјеравало на сваких шест мјесеци.
Како наводи АП, једини случај када долази до промјене личности на челу Цркве је смрт, или повлачење папе.
Тада се активира читав низ прописа који одређују “интеррегнум”, односно међупериод између завршетка понтификата једног поглавара и избора новог папе.
Током тог периода, администрацију и финансије цркве води кардинал "камерленго", или коморник светог Колегијума кардинала.
Он констатује смрт папе и припрема његову сахрану прије састанка конклаве која бира новог папу.
Ту позицију тренутно заузима кардинал Кевин Фарел. Тај званичник, међутим, нема никакву улогу ако је папа болестан, или онемогућен да врши дужност из било којих других разлога.
Исто тако, декан Колегијума кардинала, који би организовао конклаву за избор новог папе, нема улогу у случају болести папе.
Ту функцију тренутно обавља италијански кардинал Ђовани Батиста Ре, наводи АП.
Папа Фрања је раније овог мјесеца одлучио да задржи Реа на тој позицији, иако је његов мандат истекао.
