"Они га финансирају и он испуњава све њихове хирове", јасан је Лавров.

АТВ: Балкан је, такође, једна од најнемирнијих тачака свијета, то није никаква новост. Сви су одавно упознати са притиском Запада на Србе, на Републику Србију, Босну и Херцеговину, Републику Српску. Али, посљедњих мјесеци тај притисак се веома интензивирао. Видимо шта се сада догађа у Генералној скупштини УН-а, на иницијативу Њемачке и Руанде се покушава изгласати пројекат о Сребреници којим би се осудио цијели један народ. Шта Ви мислите, који је циљ тог пројекта о Сребреници и зашто баш у овом тренутку?

Лавров: Циљ да се сломе Срби још траје. Прије десет година су покушали да такву резолуцију донесу на Савјету безбједности  УН-а. Ми смо уложили вето. Немогуће је објаснити чиме се на практичном плану руководе Европљани док гурају ту идеју, осим једним разлогом: Срби су превише својеглави. Срби су превише самостални у свом понашању, Срби се не покоравају захтјевима да се придруже санкцијама против Русије, Срби неће да признају независност Косова, не желе да Косово буде члан међународних организација. А за Запад је то сада фактички ултиматум Београду. У Босни и Херцеговини Милорада Додика приказују као главног негативца, који наводно руши Дејтон, иако је он са својим тимом једини који се у Босни бори за дејтонске принципе.

А Београду кажу "Ви хоћете да постанете члан Европске Уније?“. Александар Вучић је недавно потврдио европску оријентацију у својој државној политици. Брисел му одговара: "Ако хоћете да постанете члан ЕУ, признајте Косово и придружите се санкцијама против Русије“, јер чланство у ЕУ аутоматски подразумијева борбу против Русије. И то говорити Србима, игноришући у потпуности историју нашег пријатељства, наших заједничких битака за слободу, за независност, за православље на крају крајева, за Словене, ништа од тога Запад не интересује. Чак бих рекао, интересује их, али са предзнаком минуса и управо због тога то треба уништити.

Они се тиме баве сада са великим успјехом, сад су донијели срамотну одлуку у Савјету Европе, Парламентарна Скупштина Савјета Европе је гласала за то да Косово буде примљено у Савјет Европе као држава, као пуноправан члан. За неколико дана, кроз пар седмица ће комитет министара Савјета Европе, такође, одлучивати о том питању и нема сумње да ће извући исту одлуку. Они већ правдају своје активности у вези са Косовом и Савјетом Европе тиме да је на Косову примјетан напредак у борби против корупције, стварање ефикасног система правосуђа. Али сви знају да је Косово територија потпуног безакоња.

Али наше западне колеге се не црвене, они о томе говоре тако као да је то скоро свјетионик демократије. Тамо никада није било никакве демократије, то је територија организованог криминала, територија етничког чишћења у односу према Србима. Чуо сам да се почевши од 2003. године наставља исељавање Срба, и да је од јануара 2003. године око 15% Срба који су тада били остали већ отишло.

Искорјењују православље, то је очигледно. Западу се то свиђа. Запад жели да се православљу нанесе непоправљива штета и да се православни свијет нађе под руководством истанбулског патријарха који се налази под директном командом Сједињених Држава. Они га финансирају и он испуњава све њихове хирове.

Иста је политика и према Републици Српској. И сада самоименовани њемачки високи представник, који је нелегитиман, јер га није потврдио Савјет безбједности како би требало да буде, покушава на све начине да дискредитује Републику Српску и заступа став о унитаризацији Босне и Херцеговине, покушава да игра са неким политичким снагама средњобосанских Хрвата, али, ипак, и босански Хрвати имају своје виђење тога како ће бранити свој идентитет и принципе Дејтона о равноправности три конститутивна народа. Све је то тужно. То раде људи који с времена на вријеме оптужују нас и друге земље за кршење Повеље УН-а, за кршење резолуција Савјета безбједности. А то што они сада гурају у својству дневне агенде за Босну и Херцеговину јесте директно поткопавање резолуције Савјета безбједности УН.

Можда је баш због тога госпођа Томас Гринфилд, представник САД-а при УН-у у Њујорку, рекла послије доношења резолуције о позиву, о позиву на престанак ватре у Појасу Газе током мјесеца рамазана, рекла је "Да, резолуција је донесена, САД то нису ометале, били смо уздржани, али сви ми знамо да ова резолуција није обавезујућа“. Упркос томе што је у Повељи УН-а написано да су све резолуције Савјета безбједности обавезујуће. Али, видите за САД резолуције о Палестини, Балкану, ако оне заступају интересе српског народа, оне нису обавезујуће. И то треба имати на уму.

АТВ: Која је уопште улога међународних организација, ако оне дјелују тако као што сте објаснили и како, у суштини, и јесте. Треба ли наставити вјеровати у те принципе?

Лавров: Наравно, да треба вјеровати у њих. Баш због тога што сви проблеми савременог друштва проистичу из грубог кршења Повеље УН-а. Повеља УН-а у пуном обиму чува своју актуелност, ако се поштено примјењује, ако се примјењују сви његови принципи у пуном обиму и узимајући у обзир тијесну међусобну повезаност тих принципа. Ако би тако било, онда би многе активности запада биле нелегитимне. Запад се никада није водио кључним принципом Повеље да су УН засноване на сувереној једнакоправности држава. Наведите бар један конфликт у коме је Запад са неким разговарао као са себи једнаким. Чак и сада, Кина, велика држава, најбрже растућа економија свијета, прва економија по паритету куповне моћи. Тамо иде час министар финансија, час државни секретар и држе лекције. Јавно захтијевају да се прекине сарадња са Руском Федерацијом. Али Си Ђинпин и Ванг Ји, министар спољних послова Кине, су одговорили да Кина сама одлучује са ким ће да сарађује и са ким ће имати какве односе и "Ми никада...", рекли су Кинези, а то је и наш став, "Ми никада не сарађујемо са неким само да бисмо били против неког другог". А Запад се тренутно бави управо тиме и покушава образовати неку антируску и антикинеску коалицију. Антируска је хитан задатак, а антикинеску ће покренути као увод онда када Кина постане за њих главна пријетња, како они кажу, главни противник.

Већ су почели уводити санкције против Кине. А што се тиче међународних организација, прво сви треба да у пуном обиму поштују принципе Повеље УН. Они сада спомињући Украјину говоре само о територијалном интегритету. Било је тако и 2014. године када су грађани Крима на референдуму изабрали повратак у оквире Руске Федерације. Одмах се могло чути да се мора поштовати територијални интегритет Украјине. Када је 2008. године, без било каквих војних дејстава, без кризних ситуација, током периода преговора између Београда и Приштине, одједном проглашена независност Косова, Запад је рекао да је то у потпуности у складу са принципом права народа на самоопредјељење, који је, такође, у Повељи УН-а. И разумијете, никога не интересује таква логика. Они су тако рекли и њихова медијска машинерија за испирање мозгова обичних људи се покреће пуном снагом и послије их не можеш разувјерити у то.

Још један забрињавајући проблем јесте и то што је Запад преплавио секретаријат међународних организација. Тамо постоји једна категорија чиновника, као чиновника УН који имају радне уговоре на неодређено. Ми смо били против тога, борили смо се још у прошлом вијеку, 70-тих, 80-тих година, али Генерална скупштина је изгласала да за њих буду уговори између осталог на неодређено. И они сада доминирају у Секретаријату УН-а, људи са таквим уговорима. Замислите, човјек долази да ради и зна да ће остати ту до пензије, живјети у Њујорку. Добија привремени боравак, затим држављанство, дјеца иду ту у школу, на универзитет, сав њихов новац је у америчким банкама, наравно. Ако погледамо, има један извјештај зове се Састав Секретаријата. Тамо има много презимена људи других цивилизација, из индијске, пакистанске, афричких држава. И колико је њих под натписом, напримјер, Сенегал цртица САД. Скоро сви имају двојно држављанство, практично. И јасно је да ако САД-у падне на памет да искористе те људе, а користе их редовно, имају сва средства за то. Зато је неопходна реформа. И реформа Секретаријата, између осталог, да се отклони диспропорција у корист западних држава. И као што треба у Савјету безбједности исправити историјску неправду, уклонити превелику заступљеност Запада и недовољну заступљеност Африке, Азије и Латинске Америке, тако исто треба урадити и са Секретаријатом.

То је веома компликован посао, јер су многи људи просто прирасли за своја радна мјеста. Десила се и нека радна солидарност, у одређеној мјери. Али, погледајте на руководство УН-а, на све руководеће позиције, генерални секретар, замјеник за политичка питања, замјеник за успостављање мира, за хуманитарна питања, одјељења за безбједност, све воде чланови НАТО-а. Русија води одјељење за антитерористичко дјеловање, Кина одјељење за економска и социјална питања, веома важно одјељење. Али све административне полуге су у рукама чланова НАТО-а.

АТВ: Веома дуго радите као министар спољних послова, 20 година. Имали сте контакте са представницима и са руководством САД-а на самом почетку, а и сада. Има ли разлике, какви људи сада сједе у Вашингтону и зашто са њима није могуће разговарати?

Лавров: Зато што су ти људи, без сумње, заточеници вијековне хегемоније Запада на свјетској арени. Они су заточеници колонијалних и неоколонијалних метода. Они хоће да живе на рачун других, као и прије. Створили су систем  глобализације, фиксирали су долар као главну свјетску валуту. Увјеравали су све да долар није америчко власништво, него успјех цијелог човјечанства, да је то основа свјетске трговине, свјетских инвестиција и тако даље.

Свјетска трговачка организација, поштена конкуренција, пресумпција невиности, тржишни механизми. Чим је Кина, на основу тог система глобализације којег су Американци свима наметали, чим је на том пољу почела да престиже САД, они су укинули ресор за регулисање спорова у  Свјетској трговинској организацији, којем је Кина подносила своје жалбе на дискриминацију од стране САД, они су га просто затворили. Он сада не ради.

Уз помоћ којих метода су то урадили, није важно. Када им је требало да казне Русију, било их је брига за неповредивост приватне имовине, присвојили су наше државне резерве, резерве које су формиране на рачун руских грађана, оних који плаћају порез. Разумијете, може се договарати када човјек схвата неопходност проналаска равнотеже интереса, а када се сваки разговор претвара у покушај наметања своје воље, приморавања саговорника да се повинује... Односно, ја сада видим само спремност за такву врсту разговора, разговор хегемона са било ким. А поштен разговор, како предвиђа Повеља УН-а, се тамо не спроводи. Било је много разговора, сад ће бити и избори, не постоји никакав раскол између демократа и републиканаца у односима према Русији, па и према и Кини. Негдје је усијано, негдје још усијаније, али, у принципу, ми не видимо никакву разлику ни код једних ни код других, ко год да побиједи на предсједничким изборима.

Ми за њих представљамо непријатеља у сваком смислу, противника, непријатеља, нијансе су у питању, али стратешки пораз који треба да буде нанесен Русији је циљ америчког естаблишмента. Али, како је рекао предсједник Путин одговарајући на слично питање, ми ћемо бити спремни да разговарамо са оним кога изабере амерички народ. Ако постоји узајамна спремност. Нема љубави на силу, како се каже.

Пратите нас и путем Вибера