Скривено на обронку планине јужно од Техерана налази се подземно постројење за обогаћивање уранијума које је од виталног значаја за нуклеарне амбиције Ирана, а које Израел покушава да уништи.
Израел је можда, како тврди, остварио доминацију над иранским небом, али нуклеарни објекат Фордо, за који се сматра да је дубље под земљом од тунела Ламанш који повезује Велику Британију и Француску, и даље је недоступан израелском наоружању.
Сматра се да једино Америка има бомбу која би могла да буде довољно јака да уништи Фордо, али тај потез би, како пише Би-би-си, могао драматично да прошири рат на Блиском истоку. Иран инсистира да се његов локалитет користи само за цивилне сврхе, док Израел тврди да угрожава његов опстанак.
Шта је постројење Фордо?
Удаљено око 96 km јужно од престонице Техеран, постројење за обогаћивање уранијума у Фордоу смештено је у планинском региону близу града Кома.
- Фордо је изграђен дубоко унутар сурових, изолованих планина сјеверног Ирана
- Дизајниран је да издржи ваздушне нападе, а његова подземна локација штити га од конвенционалних бомби
- Комплекс је првобитно био серија тунела које је користио елитни Корпус Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), али Иран је признао постојање постројења за обогаћивање уранијума 2009, након што су га откриле западне обавјештајне агенције
- Сматра се да се подземни објекат састоји од два главна тунела у којима су смештене центрифуге које се користе за обогаћивање уранијума, као и мреже мањих тунела
- Осигурано је кружном оградом са приступом само кроз један контролни пункт
- Вјерује се да постоји шест улазних тунела који воде до подземног комплекса
- На површини, ту су једна велика помоћна зграда и пут до оближњег додатног објекта
Постројење представља јединствени изазов за израелску војску због дубине својих подземних објеката. Да би се направила значајна штета на тој локацији, потребно је гађати је муницијом за пробијање бункера, која је способна да продре дубоко испод површине. Вјерује се да Израел има такво оружје, али оно може да дјелује само до дубине мање од 10 метара.
САД, међутим, имају бомбу која би можда могла да обави посао - ГБУ-57 МОП, тешку преко 13.000 kg и познату као "бункер бастер". Тешко кућиште и тежина МОП-а омогућавају му да продре кроз 18 метара бетона или 61 м земље прије него што експлодира, према анализама компаније "Јанес" из сектора одбране.
Али, чак ни удар са МОП-ом не гарантује уништење Фордоа, јер се вјерује да су његови тунели на дубини од 80-90 метара испод површине.
Ово је много дубље него од другог иранског подземног објекта за обогаћивање уранијума у Натанзу, за који аналитичари вјерују да је на дубини од око 20 м. Израел је већ гађао објекат у Натанзу и стручњаци вјерују да је сада "озбиљно оштећен, ако не и потпуно уништен".
Вицеадмирал Марк Мелет, бивши шеф ирских одбрамбених снага, рекао је Би-би-сију да вјероватноћа да "бункер бастер" може да уништи локацију попут Фордоа зависи од тога колико су подземни тунели чврсто ојачани.
"Иран би знао спецификацију ове врсте муниције. Знали би шта им је потребно да покушају да издрже њен удар. Дакле, питање је, да ли су објекти у Фордоу ван домашаја те муниције?", рекао је он.
Да ли је ово знак да се Америка припрема да баци МОП?
Један од знакова да се САД можда припремају за коришћење МОП-а на циљевима у Ирану био би распоређивање њихових стелт бомбардера Б-2 "спирит" у бази Дијего Гарсија, која је удаљена од Ирана 3.700 km, али је унутар домета тих авиона. База се налази на истоименом највећем острву архипелага Чагос у Индијском океану, на пола пута између Африке и Индонезије.
Б-2 је једини амерички бомбардер способан да носи бомбе МОП, које су дуге 6,2 м. Како наводи BBC, шест бомбадера Б-2 снимљено је у поменутој бази почетком априла, али није јасно да ли је неки од њих и даље стациониран тамо, јер нису виђени на новијим сателитским сликама.
Маршал британског ваздухопловства Грег Бегвел рекао је Би-би-сију да би САД могле далеко ефикасније да одржавају континуиране мисије Б-2 са базе Дијего Гарсија, него да авиони оперишу са база у Америци.
"Оно о чему причамо овде није континуирана операција против бункера. Можда ће бити потребно само једно или два од ових специјализованих оружја да се створи тражени пробој", рекао је он.
Да ли ће се САД укључити у сукоб?
Иако Америка већ помаже Израелу у обарању иранских ракета, земља до сада није директно учествовала ни у једном од напада на Иран. Али, постоје сигнали се САД можда припремају за ширу улогу у конфликту. У протеклих неколико дана је 30 америчких војних авиона за допуну горива КЦ-135 и КЦ-46 премјештено из америчких база у Европу.
Амерички предсједник Доналд Трамп наводно је већ одобрио планове за напад на Иран, али није дао зелено светло оружаним снагама да крену у акцију. Трамп је у уторак увече одржао састанак са својим тимом за националну безбедност, а наредног дана је одбио да каже да ли ће извршити напад на иранска нуклеарна постројења, пише "Гардијан", а преноси Јутарњи.
"Можда ћу то да урадим, можда нећу. Нико не зна шта ћу да урадим", неодређен је био Трамп.