Естонска премијерка Каја Калас посљедње је име на листи оних за којима је Русија расписала потјернице. На тој листи је 160 високих политичких представника из источне Европе. Шта Кремљ жели тиме постићи?
Ријеч је о службеној бази података Министарства унутрашњих послова Русије. Она се може наћи на веб-страницама министарства. Ако постоји сумња да је оптужена особа избјегла руском правосуђу, она ће бити стављена на ову листу. Министарство не открива критеријуме према којима је листа направљена. Али, тренутно се због казнених дјела траже 96.752 особе, пише "Deutsche Welle".
На овој руској листи налазе се стотине странаца, првенствено украјинских војника и војника Међународне легије Оружаних снага Украјине. Али на њему је и 160 источноевропских политичара, парламентараца и државних службеника. Они су из Естоније, Литваније, Летоније, Пољске и Украјине.
Међу најпознатијим именима су премијерка Естоније Каја Калас, државни секретар Естоније Таимар Петеркоп и министар културе Литваније Симонас Каирис.
"Непријатељски поступци против руског историјског наслијеђа", службени је разлог за расписивање потјернице. На примјер, након руске специјалне војне операције на Украјину литвански парламент је изгласао рушење свих преосталих споменика из совјетске ере у земљи. Ови споменици посвећени су Великом отаџбинском рату, како се у Русији назива Други свјетски рат.
За руско Министарство унутрашњих послова ово је довољан разлог за расписивање потјернице за свим члановима парламента који су у мају 2022. године гласали за рушење споменика. Ријеч је о 83 особе. Бивша министарка унутрашњих послова Мариа Голубева такође је једна од њих.
Литванија је почела с рушењем совјетских споменика деведесетих. У 2022. уклоњени су посљедњи. Естонија је такође срушила један совјетски споменик. Ваља напоменути да је и међу самим балтичким становништвом било изолованих протеста против тога.
Русија је оштро критиковала овакве одлуке: "Рат против заједничке историје и уклањање споменика онима који су спасили Европу од фашизма је наравно нечувено”, рекао је портпарол Кремља, Дмитриј Песков.
Али, спор око споменика није једини разлог због којег се неко налази на руској листи. Руски предсједник Владимир Путин више је пута критиковао прије свих Летонију и Естонију због односа према мањинама које говоре руски језик.
Наиме, двије балтичке државе потискују кориштење руског језика. Образовање треба бити организовано још само на националним језицима. А онај ко посједује руски пасош и жели наставити живјети у Летонији мораће најкасније идуће године доказати познавање летонског језика. У противном му пријети депортација, чак и ако је цијели живот провео у Летонији.
Какве су посљедице расписивања потјерница?
Све док не кроче на руске територију расписана потјерница за погођене особе нема никаквих посљедица. Али у Руској Федерацији оне би морале очекивати хапшење и казнени поступак под оптужбом криминалне активности.
С предсједничким изборима у марту Путин жели показати да се залаже за одбрану свих Руса - не само код куће него и изван руских граница. Шеф Кремља жели се позиционирати као снажан, одлучан предсједник. Због тога ставља на коцку ионако напете билатералне односе с балтичким земљама.
На крају, али не мање важно, ова листа такође надопуњује слику непријатељске Европе која снажно подржава ратног противника, Украјину. Нарочито се естонска премијерка Калас залаже за даље испоруке оружја и већу подршку Украјини, преноси "Н1".
