Од првог јула Русија постаје председавајућа Савјетом безбедности УН на мјесец дана. Kaкo je стални представник Русије при УН Василиј Небензја раније саопштио, планирана су три кључна догађаја.
Прва сједница Савета безбедности под руководством Русије биће одржана у понедјељак у првој половини дана по њујоршком времену. На њој ће бити одобрен програм рада за предстојећи мјесец. Након тога ће Небензја одржати конференцију за новинаре и затворени брифинг за државе чланице Генералне скупштине УН.
Очекује се да ће средином мјесеца бити одржани главни догађаји руског председавања.
Они ће бити посвећени изградњи праведнијег, демократскијег и одрживијег свјетског поретка, регулисању блискоисточног питања, као и сарадњи УН са Организацијом Уговора о колективној безбједности (ОДКБ), Заједницом независних држава (ЗНД) и Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС).
Осим тога, како је Небензја раније најавио, биће покренута и тема украјинског напада на Севастопољ тактичким ракетама "атакамс" опремљеним касетним бојевим главама.
Током мјесец дана, Савјет безбедности УН ће одржати двадесетак отворених сједница и затворених консултација.
Савјет безбједности УН чини 15 чланица, укључујући пет сталних чланица – Велику Британију, Кину, Русију, САД и Француску. Свака од њих има право вета. Десет привремених чланица СБ УН су Алжир, Гвајана, Малта, Мозамбик, Јужна Кореја, Словенија, Сијера Леоне, Швајцарска, Еквадор и Јапан.
Према Повељи свјетске организације, Савјет безбједности је одговоран за одржавање мира и међународне безбједности, а све земље чланице УН дужне су да се повинују његовим одлукама.
Предсједавање Савјетом безбједности траје један месец. У јуну је ту функцију обављала је Јужна Кореја, а у августу ће предсједавати Сијера Леоне. Посљедњи пут је Русија кординисала рад СБ УН у априлу 2023. године.
