Шведска се придружила све већем броју европских земаља које позивају на строже граничне контроле ЕУ након инцидента у којем је азилант убио двојицу шведских фудбалских навијача у Бриселу. Нападач Абдесалем Ласоуед убијен је након полицијског претреса испред кафића у бриселском округу Шарбек. Организација Исламска држава преузела је одговорност за напад 45-годишњег Тунишанина огласивши се на друштвеним мрежама. Међутим, белгијске власти вјерују да је дјеловао сам.
Шведски премијер Улф Кристерсон изразио је гнијев због напада у којем су убијена двојица шведских држављана, а трећа особа је повријеђена: "Све указује да је ријеч о терористичком нападу усмереном на Шведску, ови људи су убијени само зато што су Швеђани", рекао је Кристерсон.
Ласоуед је бирао своје жртве које су носиле дрес своје репрезентације пред квалификациону утакмицу за Еуро 2024. Током напада, Ласоуед је узвикивао "Алаху Акбар" (Алах је велики), а прије злочина је снимио видео поруку у свом стану у којој се заклињао на вјерност исламској држави претећи нападом.
Шведске амбасаде су позвале грађане да буду опрезнији у иностранству, а Кристерсон је нагласио потребу за повећаном граничном контролом на спољним границама ЕУ, доводећи у питање шенгенски систем који омогућава људима да се лако крећу између земаља, преноси Јутарњи лист. Ласоуед је био на радару белгијских власти и путовао је унутар шенгенског простора ЕУ без пасоша након што је ушао у Европу преко италијанског острва Лампедуза 2011. године. Белгијски министар правде Винцент Ван Куикенборн признао је да је Ласуед требало да буде депортован као неуспјели тражилац азила. Међутим, он није био на листи белгијских терориста.
Инцидент у Бриселу долази усред све већег притиска због повећања илегалног уласка у ЕУ, броја тражилаца азила и страха од нових терористичких напада повезаних са сукобима на Блиском истоку. Шведска је у августу подигла узбуну од тероризма на други највиши ниво након што је низ јавних спаљивања Курана од стране ирачке избјеглице која живи у Шведској резултирала пријетњама исламских милитантних група.
Инцидент у Бриселу догодио се само неколико дана након што је 20-годишњи мушкарац чеченског поријекла убио учитељицу у француској школи у граду Арасу. Случај је био један у низу са којима се Француска суочила последњих година, усљед чега је француски предсједник Емануел Макрон позвао на ревизију полицијских база радикалних појединаца, а министар унутрашњих послова на хитно пооштравање имиграционих закона.
Осим Француске и Шведске, и друге земље у Европи иду ка пооштравању мигрантске политике. У Пољској, гдје би Доналд Туск могао да преузме дужност од садашњег конзервативног премијера Јарослава Качињског, многи су славили његове либералне вриједности. Међутим, Тусков евентуални долазак на власт не значи ублажавање мигрантске политике земље. На свом мјесту предсједника Европског савјета, Туск је 2015. промијенио став ЕУ блиске Ангели Меркел, која је до тада била наклоњена мигрантима.
Пољска је примила више од милион миграната из Украјине који су побјегли током руске инвазије, али ће Туск наставити да подржава став Пољске, која одбија да учествује у најновијем плану Европске уније о премијештању миграната и азиланата унутар блока и кажњавању земље које одбијају да угосте тражиоце азила. Овај јунски пакт је склопљен да би се ублажио притисак на границе Италије и Грчке, који траје од рата у Сирији 2015. Против пакта је гласала и Мађарска, док су Малта, Литванија, Словачка и Бугарска биле уздржане.
Аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер рекао је у среду да је степен опасности од тероризма у тој земљи подигнут на други, највиши ниво - наранџасти. Аустријској полицији помоћи ће и снаге Савезне војске. Речено је и да је 90 војника, углавном припадника војне полиције, одмах распоређено на улице Беча.