Рибаров прстен, један од препознатљивих симбола папинске одоре, има историју која сеже барем до 13. вијека.
Име је добио по светом Петру, који је према католичкој традицији био рибар и први папа.
Папа Фрањо носио га је на свечаним догађањима током својих 12 година понтификата.
Бројни вјерници пољубили су тај прстен, а чак је изазвао и полемике због хигијене.
Након Папине смрти, према традицији, печатни прстен биће уништен, или барем оштећен, унутар ватиканских зидина.
.webp)
Зашто се прстен мора уништити?
Ова пракса има и практичну сврху. Рибаров прстен и привјесак назван булла традиционално су служили као службени печати за папинска писма и документе.
Сваки нови папа добио би властити прстен и печат, а како би се спријечила кривотворења након папине смрти, оба би се симболично уништила ударцима чекића.
Од 1521. до 2013. године то је био уобичајен поступак.
"То је еквивалент одузимању приступних података неком профилу на друштвеним мрежама", изјавио је Цхристопхер Ламб, дописник ЦНН-а из Ватикана.
"Циљ је био спријечити лажњаке да користе кривотворене печате", додао је.
Према обичају, кардинал коморник – високи кардинал задужен за управљање прелазним раздобљем – обавља уништавање прстена и печата пред Збором кардинала након објаве папине смрти.
Ова пракса наставила се и након што су прстен и булла престали служити као службени печати (њихову је функцију средином 19. вијека преузео печатни штамбиљ). Али кад је папа Бенедикт 16 постао први папа у шест вијекова који је абдицирао, успостављена је нова пракса: умјесто уништавања, у површину прстена урезан је дубоки крст.
"Мислим да се с временом појавило мишљење да уништавање прстена више није нужно", рекао је Ламб сугеришући како је могућност да неко покуша кривотворити папин печат постајала све мања.
Очекује се да ће актуални коморник, ирски кардинал Кевин Јосепх Фаррелл, којег је папа Фрањо именовао 2023, слиједити исту праксу и оштетити прстен прије одржавања конклаве, процеса избора новог папе.
Пољубити или не пољубити прстен
Иако је дубоко симболичан и повезан с папинским ауторитетом, значење Рибаровог прстена разликовало се од папе до папе. Папа Фрањо у том се смислу разликовао од својих претходника. Неке папе, попут Бенедикта 16, носили су прстен свакодневно, док је Иван Павао 2 често носио замјенски прстен или крст у облику прстена.
Фрањо је био негдје између – Рибаров прстен носио је на свечаним догађањима, док је у свакодневним приликама носио једноставни сребрни прстен који је носио још као кардинал.
Било је и нагађања да му није било угодно кад су му људи покушавали пољубити руку.
Почетком 2019. снимљен је како више пута повлачи руку док су вјерници покушавали пољубити прстен, а из Ватикана је накнадно поручено да је то учинио како би смањио ширење зараза.
Према Ламбу, папа Фрањо увијек је волио директно приступити људима руковањем или загрљајем, посебно онима у невољи, и није очекивао да му се људи клањају или љубе руку при сусрету.
"Рециклирани" прстен
Рибарово прстење разликовало се кроз вијекове. Већина приказује светог Петра с кључевима Свете Столице – симбол тренутка кад су му предана "небеска врата" – али осим тога, дизајн им није строго прописан.
Често су одражавали модне трендове тог доба или особни дух одређеног папе.
Прстен златари обично ручно израђују за новог папу, али Фрањо је и ту прекршио традицију.
У складу са својом скромношћу, одлучио је не израђивати нови прстен, већ је "посудио" онај који је припадао адвокату Павла 6, изјавио је Ламб.
Тај такозвани наслијеђени прстен раније је припадао надбискупу Pasqualeu Macchiju, адвокату Павла 6, који је преминуо 2006.
Прстен је израђен од посребреног злата, а не од чистог.
