У свијету гдје се и до продавнице иде колима, Карл Бушби из Енглеске изабрао је потпуно другачији пут – и то буквално. Овај бивши падобранац из Хала већ 27 година хода око свијета, без иједног облика превоза. Његова мисија, коју је назвао "Голиат експедиција", започела је 1. новембра 1998. године из Пунта Аренаса у Чилеу, а једино правило које никада није прекршио јесте – само пјешице, никада превоз.
Оно што је првобитно замишљено као осмогодишња авантура, претворило се у животно путовање које траје већ скоро три деценије. Данас, Бушбија од циља дијели још само неколико хиљада километара, а ако све буде по плану – у свој родни град Хал стићи ће у септембру 2026. године.
Иако је укупна удаљеност од преко 58.000 километара сама по себи епска, прави изазови налазили су се у ономе што се нашло између – непроходни предијели, екстремни временски услови и политичке границе.
Три највеће препреке на његовом путу биле су: злогласна Даријенска џунгла између Колумбије и Панаме, ледени Берингов мореуз између САД и Русије, и тунел Ламанш који повезује Француску и Велику Британију.
.webp)
Бушби је прве двије препреке већ савладао. Године 2006. заједно са пустоловом Димитријем Кифером прешао је Берингов мореуз пјешице током 14 дана, газећи по леду и кроз ледену воду. Убрзо након тога задржале су их руске власти због илегалног уласка у земљу, а тек након интервенције тадашњег британског заменика премијера Џона Прескота и гувернера Романа Абрамовича, експедиција је могла да се настави.
Преостаје му још Ламанш – али будући да је ходање кроз жељезнички тунел забрањено, Бушби се нада да ће добити посебну дозволу за пролазак сервисним тунелом који користе радници за одржавање. Та бирократска борба, како каже, могла би да потраје годинама.
Пливао, ходао, преживио
Када није могао безбједно да уђе ни у Иран ни у Русију, Бушби није одустао – него је запливао. У августу 2024. године, са пратећим тимом и сапутницом Анђелом Максвел, препливао је 179 миља (око 288 км) широко Каспијско море, од Казахстана до Азербејџана. Пливање је трајало 31 дан, а провели су чак 132 сата у води.
Након тога, наставио је пјешке кроз Азербејџан и Турску, а 2. маја 2025. стигао је до Босфора и закорачио на тло Европе. До Хала га чека још само посљедња етапа – пјешачење кроз европски континент, пише Она.рс.
Бушбијев пут није био само физички изазов – већ и психолошки. Годинама је био заробљен у Мексику због одбијених виза, изгубио је спонзоре током финансијске кризе 2008. године, а 2013. му је Русија увела петогодишњу забрану уласка.
"Првог новембра 1998. гледате у пут дуг 36.000 миља и немате појма како ћете га пријећи. Било је изузетно тешко, али никада нисмо одустали од правила и правца", рекао је Бушби за ББЦ радио Хумберсајд.
Повратак кући, признаје, носи посебан терет:
"Не знам како ће бити када се вратим. То је чудно мјесто – када вам се животна сврха изненада заврши. Надам се да ћу брзо пријећи на нешто ново, да задржим тијело, ум и душу у покрету."
Додао је и да ће сусрет с породицом бити процес поновног упознавања. Карл Бушби је ходао, пливао, преживљавао – и никада се није возио. Његов пут око свијета није само физичко путовање, већ свједочанство о упорности, снази воље и човековој жељи да помјери границе могућег. И док се крај пута назире, његова прича већ сада заузима посебно мјесто међу најневјероватнијим подвизима модерног доба.
.webp)
