Један од "посљедњих трзаја" одлазеће америчке администрације усмјерен је на Балкан.
Један од "посљедњих трзаја" одлазеће америчке администрације усмјерен је на Балкан.
Одлазећи предсједник САД-а Џо Бајден потписао је измјене и допуне извршног налога које проширују мјере санкција против, како се наводи, "појединаца и група укључених у дестабилизујуће активности у земљама Западног Балкана".
Администрација која је још 12 дана власт у Америци, донијела је ове измјене како би "спријечиле појединце и групе да угрозе стабилност регије".
Из Бијеле куће наводе да су фокусирани на "Дејтонски мировни споразум, Охридски оквирни споразум, Преспански споразум, те Резолуцију 1244 Савјета безбједности Уједињених нација", али из досадашње праксе, право баш Американцима и не значи много.
Опет просипају причу о "борби против корупције", а јасно је да се све своди на геополитичке игре и кажњавање оних који не мисле и раде као налогодавци из Вашингтона.
У фокусу су, између осталог, активности које:
- угрожавају мир, безбједност, стабилност или територијални интегритет држава Западног Балкана,
-нарушавају демократске процесе и институције,
-крше или ометају имплементацију међународних споразума као што су Дејтонски мировни споразум, Охридски оквирни споразум, Преспански споразум, те Резолуција 1244 Савјета безбједности Уједињених нација,
-укључују озбиљна кршења људских права,
-подразумијевају корупцију на високом нивоу, укључујући злоупотребу јавних ресурса и подмићивање.
Циљане особе и групе
Измјене извршног налога омогућавају америчким властима блокирање имовине и интереса у вези с особама које су одговорне за ове активности, било директно или индиректно.
Санкције ће обухватити:
-појединце који подривају међународне мировне и безбједносне напоре,
-државне званичнике или чланове влада који се баве коруптивним праксама,
-вође или чланове организација укључених у дестабилизирајуће активности,
чланове породица санкционисаних особа, укључујући супружнике и пунољетну дјецу,
финансијске, технолошке или материјалне сараднике ових појединаца.
Измјене наглашавају важност досљедне "имплементације кључних међународних споразума и правних механизама који су осигурали стабилност у Западном Балкану након сукоба деведесетих година."
Ови споразуми, укључујући Дејтонски споразум, Охридски оквирни споразум и Преспански споразум, постављени су као темељи за регионални мир, сарадњу и демократизацију.
Додатно, извршни налог подржава рад међународних тијела попут Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале и Вијећа за имплементацију мира, те укључује санкције за ометање њихових напора.
Порука Бијеле куће
Одлазећи амерички предсједник је поручио да ће Сједињене Америчке Државе наставити "користити све доступне алате како би подржале стабилност и напредак Западног Балкана". Овај извршни налог, како је наглашено, неће утицати на права америчких грађана, нити ствара нове законске основе за тужбе против америчких власти.
Главна разлика између нове измјене и претходне уредбе односи се на проширење обима санкција, прецизнију дефиницију циљаних активности и особа, те додатне кораке у имплементацији санкција.
Ево кључних измјена:
1. Проширење категорија особа и активности подложних санкцијама
Претходна уредба (2021) обухватала је особе одговорне за дестабилизирајуће активности, кршење људских права, корупцију и нарушавање мировних споразума. Нова измјена:
Додаје санкције за чланове породице (супружнике и одраслу дјецу) особа већ под санкцијама.
Проширује дефиницију "материјалне подршке" како би укључила и пружање технолошких и финансијских ресурса особама или организацијама.
2. Укључивање додатних међународних споразума
Претходна уредба фокусирала се на неколико кључних споразума као што су Дејтонски мировни споразум и Охридски оквирни споразум. Нова уредба:
Додаје експлицитан фокус на Преспански споразум и друге механизме одговорности, попут одлука Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале.
3. Јасније мјере против лидера и институција
Нова уредба прецизира да ће санкције обухватити:
Лидере, званичнике или чланове ентитета (укључујући владине ентитете) који су укључени у дестабилизујуче активности. Ентитете које директно или индиректно контролишу особе већ под санкцијама.
4. Блокада имовине у САД-у
Претходна уредба обухватала је забрану преноса имовине у САД-у за санкционисане особе. Нова уредба додатно наглашава:
Блокаду свих повезаних интереса у имовини, укључујући индиректне власничке односе.
5. Појачана имплементација
Нова уредба даје веће овлашћења
Секретару трезора, у консултацији с државним секретаром, за детаљнију идентификацију особа под санкцијама. Федералним тијелима да имплементирају забране у складу са законима САД-а.
6. Додавање клаузула о људским правима и корупцији
Иако су корупција и кршења људских права већ били укључени у претходну уредбу, нова уредба експлицитније повезује ове активности с дестабилизацијом и уводи додатне мјере за циљање:
Озбиљних повреда људских права.
Корупције повезане са западнобалканским владама или званичницима, укључујући присвајање јавних и приватних средстава.
7. Техничке измјене
Секција о претходним споразумима и оквирима проширена је да обухвати додатне међународне механизме одговорности. Додане су прецизније клаузуле о провођењу санкција и ограничењима.
