Људи који живе у Европској унији требали би направити залихе за хитне случајеве у случају избијања рата или неке друге велике опасности, савјетује се у новом извјештају.
Извјештај о цивилној и војној спремности Европе, објављен у сриједу, написао је бивши фински предсједник Саули Нинисто у својству посебног савјетника предсједнице Европске комисије.
У извјештају се истиче да ЕУ није била спремна ни за пандемију ковид-19 ни за војну операцију Русије у Украјини те да се мора помакнути "од реакције према проактивној приправности".
Као дио ове стратегије, ЕУ би требала савјетовати домаћинства да буду спремна бити самодовољна најмање 72 сата у случају нужде, стоји у извјештају.
Савјетује државе чланице да, између осталог, својим грађанима пруже смјернице о складиштењу залиха, евакуацијама и начину приступа хитним службама.
У извјештају се спомињу разне основне потрепштине које домаћинства требају имати у случају нужде, укључујући залихе хране, пића и лијекова, свјетиљку и радио на батерије, преноси Њузвик.
Извјештај на 165 страница представљен је у сриједу предсједници Европске комисије Урсули фон дер Лајен. Циљ је припремити грађане ЕУ за ванредне ситуације у распону од нове пандемије до екстремних временских услова или оружане агресије.
Пандемија ковид-19 подстакла је људе широм свијета да изненада почну куповати робу ради стварања залиха, што је довело до несташица одређених артикала.
Иако извјештај не наводи руску агресију као једину могућу пријетњу, оно је наводи као велику.
"Немамо јасан план о томе што ће ЕУ учинити у случају оружане агресије на државу чланицу", стоји у извјештају.
У извјештају се наводи да, док пријетњу од руске агресије највише осјећају њени непосредни сусједи, свака би акција Русије против државе чланице ЕУ утицала на све државе чланице, преноси Вечерњи лист.
