Бивши и новоизабрани републикански предсједник обећао је бирачима да ће водити политику различиту од оне коју води тренутна демократска администрација. Иако ће му за неке приједлоге бити потребно одобрење Конгреса, ево прегледа промјена које је најавио да ће увести током свог другог четворогодишњег мандата.
Више царина
Трамп је изнео идеју о увођењу царина од 10 процената или више на сву робу увезену у САД, чиме би, како каже, елиминисао трговински дефицит. Критичари сматрају да би то могло повећати цијене за америчке потрошаче и изазвати глобалну економску нестабилност.
Он је такође изјавио да би желио овлашћење за увођење реципрочних царина за земље које су увеле царине на амерички извоз. Запријетио је царинама од 200 процената на неке увезене аутомобиле, уз напомену да је посебно ријешен да спријечи улазак аутомобила из Мексика у САД.
Наговијестио је да би савезници попут Европске уније могли бити суочени с вишим царинама на своју робу.
Међутим, Трампова политика посебно циља Кину. Он предлаже постепено укидање кинеског увоза робе попут електронике, челика и лијекова током наредне четири године. Такође планира да забрани кинеским компанијама посједовање америчких некретнина и инфраструктуре у енергетском и технолошком сектору.
Трамп је изјавио да је „царина“ његова омиљена ријеч и види је као извор прихода који би помогао у попуњавању државне касе.
Масовне депортације
Новоизабрани предсједник обећао је да ће обновити политику из свог првог мандата која је усмјерена на илегалне преласке границе, као и да ће увести нова строга ограничења. Такође се обавезао да ограничи приступ азилу на граници САД-а и Мексика и да спроведе највећи подухват депортације у америчкој историји, што би вјероватно изазвало правне изазове и отпор демократа у Конгресу.
Рекао је да ће ангажовати Националну гарду, а по потреби и федералну војску, како би постигао свој циљ, а није искључио ни постављање сабирних центара за обраду људи прије депортације.
Трамп је изјавио да ће тражити укидање аутоматског стицања држављанства по рођењу за дјецу миграната, што је у супротности с дугогодишњим тумачењем 14. амандмана америчког устава. Такође је наговијестио да ће укинути заштићени правни статус за одређене заједнице, попут Хаићана или Венецуеланаца.
Он планира да поново уведе такозвану „забрану путовања“, којом се ограничава улазак у Сједињене Државе људима из земаља са већинским муслиманским становништвом, што је током његовог првог мандата изазвало бројне правне битке.
Крај зелене политике
Изабрани републикански предсједник обећао је да ће повећати производњу фосилних горива у САД-у тако што ће олакшати поступак издавања дозвола за бушење на федералним земљиштима и охрабрити отварање нових гасовода. Изјавио је да ће поново одобрити бушење нафте у заштићеном подручју Артик Нешнл Вајлдлајф на Аљасци.
Међутим, остаје отворено питање да ли ће нафтна индустрија повећати производњу у тренутку када су цијене нафте и гаса релативно ниске.
Трамп је рекао да ће поново повући Сједињене Државе из Париског климатског споразума, оквира за смањење глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште. Такође би укинуо прописе демократског предсједника Џоа Бајдена о електричним возилима и друге политике усмјерене на смањење емисија из аутомобила.
Он тврди да САД треба да повећају производњу енергије како би остале конкурентне у развоју система вјештачке интелигенције, који троше огромне количине енергије.
Укидање програма расне разноликости
Трамп се пред бирачима обавезао да ће тражити од америчких високошколских установа да „бране америчку традицију и западну цивилизацију“ и да ће их очистити од програма разноликости. Умјесто тога, најавио је да ће Министарству правде наложити да покреће случајеве кршења грађанских права против школа које подржавају расну дискриминацију.
У вртићима и школама, Трамп би подржао програме који омогућују родитељима да користе јавна средства за приватно или вјерско образовање.
Трамп такође жели да укине федерално Министарство образовања и да контролу над школама препусти савезним државама.
Без федералне забране абортуса
Током свог првог предсједничког мандата, именовао је троје судија Врховног суда САД-а који су чинили већину у пресуди којом је укинута уставна заштита права на абортус према пресуди „Роу против Вејда“ из 1973. године. Вјероватно ће наставити да именује савезне судије који подржавају ограничења абортуса.
Ипак, изјавио је да је федерална забрана абортуса непотребна и да би то питање требало рјешавати на нивоу савезних држава, а не федерације. Тврди да је забрана од шест недјеља, коју фаворизују неки републиканци, престрога и да би сваки закон требало да укључује изузетке за случајеве силовања, инцеста и угроженог здравља мајке.
Трамп сугерише да неће ограничавати приступ абортивним пилулама, попут мифепристона, након што је Врховни суд САД-а одбио изазов у вези са приступом његовој регулацији. Подржава политике које промовишу вантјелесну оплодњу (ИВФ), контролу рађања и пренаталну његу.
Завршетак ратова
Трамп је критиковао америчку подршку Украјини у рату с Русијом и раније изјавио да би могао да оконча рат за 24 сата уколико буде изабран, иако није прецизирао како би то постигао. Предложио је да Украјина можда мора да уступи дио територије како би се постигао мировни споразум, што Украјина дослиједно одбија.
Такође је изјавио да ће под његовим предсједништвом САД темељно преиспитати „НАТО-ву сврху и мисију“. Подржава Израел у борби против Хамаса у Гази, али је позвао на прекид израелске офанзиве.
Очекује се да ће Трамп наставити политику наоружавања Израела коју води и Бајденова администрација. Вјероватно ће се залагати за нормализацију односа између Израела и Саудијске Арабије, што је започео током предсједничког мандата од 2017. до 2021., а што је и Бајден подржао.
Бивши предсједник изјавио је и да ће „зауставити патњу и разарање у Либану“, али није објаснио на који начин то намјерава постићи.
Предложио је изградњу „гвоздене куполе“, масивног противракетног штита налик израелском, изнад цијелог континенталног дијела САД-а.
Трамп је такође предложио слање оружаних снага у Мексико ради борбе против наркокартела и коришћење америчке морнарице за блокаду Мексика, како би се спријечило кријумчарење опасне дроге фентанил.
Истраге против непријатеља, подршка савезницима
Трамп је повремено обећавао да ће користити федералне агенције за спровођење закона како би истражио своје политичке непријатеље, укључујући изборне званичнике, адвокате и донаторе Демократске странке. Најавио је да ће размотрити именовање специјалног тужиоца за испитивање Бајдена, иако није прецизирао основ за такву истрагу.
Такође је најавио могућност отпуштања државних тужилаца који не слиједе његове смјернице, што би представљало прекид са дуготрајном америчком политиком независног федералног апарата за спровођење закона.
Трамп је изјавио да ће размотрити помиловање свих осуђених за злочине у вези са нападом на Капитол 6. јануара 2021. године, након што је проглашен његов пораз на претходним председничким изборима.
Поред кривичних истрага, предложио је коришћење владиних регулаторних овлашћења за кажњавање неистомишљеника, као што су телевизијске мреже.
Пореске олакшице
Трамп се обавезао на смањење федералних прописа за које сматра да ограничавају запошљавање. Обећао је да ће задржати опсежно смањење пореза из 2017. године и да ће његов економски тим размотрити даљи круг смањења пореза за појединце и компаније.
Такође је обећао смањење пореза на добит са 21% на 15% за компаније које производе производе у САД-у.
Он је изјавио да ће предложити закон којим би се укинуло опорезивање напојница и плаћања за прековремени рад како би се помогло радницима у услужним секторима. Обећао је да неће смањивати социјалне бенефиције.
Такође је рекао да ће вршити притисак на Федералне резерве да смање каматне стопе, иако то не би директно захтијевао.
За већину његових пореских приједлога било би потребно одобрење Конгреса. Прорачунски аналитичари упозоравају да би додатна смањења пореза могла повећати федерални дуг.
Чишћење федералне бирократије
Трамп планира да елиминише „дубоку државу“, односно каријерне федералне службенике који, како тврди, тајно остварују сопствене циљеве. То би постигао извршном наредбом која би омогућила отпуштање хиљада радника, иако би ово вјероватно било оспорено на суду.
Он би основао независну комисију за ефикасност владе под вођством Илона Маска како би се сузбило расипање средстава. Трамп није прецизирао како би ово тијело функционисало, с обзиром на постојеће федералне надзорне органе.
