Мало ко је могао да предвиди да највећи изазов јединству унутар НАТО-а неће бити Орбанова Мађарска или Фицова Словачка, него ни мање, ни више него - Шпанија. Али, тако је.
Упркос томе што је под великим притиском да издвајања за одбрану стави у већу брзину након што је нова америчка администрација натукнула како њихово сигурносно залеђе у новом Трамповом мандату неће бити безусловно, Мадрид се још увијек нећка око и најмањих помака у смјеру који су све друге земље већ добрано предузеле.
Штавише, поставши свјесне како стопа од два одсто - која је досад била и сама контроверзна - више неће бити довољна да Вашингтону докажу како заслужују бенефите члана 5. НАТО-а, већина чланица већ је дала наслутити да ће у најкраћем могућем року покушати да досегну стопу од пет посто, колико издвајају "ратоборније" државе попут Пољске и балтичких земаља, тј. оних које дијеле границу с Русијом и Бјелорусијом.
НАТО би волио већ до 5. јуна ове године да објави заједничко саопштење темељем којег свијету шаљу поруку јединства и универзалне преданости политици одвраћања, појачаног наоружавања с циљем смањења опасности ескалације рата. Шпанија још увек није сигурна да је спремна на тај корак, због чега би влада Педра Санчеза - нехотице, али чињенично - могла да блокира цијелу иницијативу и тиме додатно разбјеснити администрацију Доналда Трампа, пише Јутарњи.
До тренутка писања овога текста шпански социјалисти и њихови коалициони партнери активно избјегавају ту тему у јавном простору, знајући да им на домаћем терену може нанијети само штету. Шпанија је једна од земаља која најмање издваја за одбрану: 2024. издвајала је само 1,3 посто свог БДП-а.
Санчез је обећао да ће већ 2025. досећи циљ од два посто који је НАТО давно био навео као водиљу (првобитни рок за досезање тог циља био је 2029.), али за остварење ће му бити потребно додатних 11 милијарди евра. Очекивано, јавност није била претерано одушевљена најављеним планом.
С једне стране, десница предвиђена челником Народне странке Албертом Нуњезом Феихом искористила је прилику да боцне премијера због нагле промјене смјера и одступања од политике најављене у предизборној кампањи, док су гласачи социјалиста Санчезу замјерили чињеницу да ће се средства - највјероватније - намирити из социјалних програма који су, у јеку растуће пријетње од руске агресије, престали да буду апсолутни приоритет.
Шпанци, наиме, воле да истичу своју преданост пацифизму и чињеницу да нису учествовали чак ни у Другом свјетском рату, па им је у највећој могућој мјери незамисливо да би им самима ико икада могао озбиљно војно запријетити, поготово зато што се налазе на полуострву и границу дијеле с пријатељским земљама. У том контексту пријетњу Русије сматрају "далеком и теоретском".
"Да, дошло је до одређених трзавица с мојим америчким колегом Марком Рубиом. Обојица смо врло јасно и недвосмислено изразили своје ставове, а ја сам нагласио како сматрам да је и нагло повећање до два посто велик напор Шпаније те да би оно требало бити достатно да њиме докажемо своју преданост НАТО-у", рекао је за локалне медије шпански шеф дипломатије Хосе Мануел Албарес.
Мадрид, наиме, непрестано истиче да њихов несумњиви допринос НАТО-у, ЕУ и УН-у није могуће сажети у квантификоване таблице, због чега апелују на седиште да престане трошити вријеме на "бесмислене расправе о постоцима" и да се фокусирају на "опипљиве стратешке планове заједничке одбране".
(Телеграф)
